VRANJE –  Loše ekonomsko stanje i neposedovanja dokumenata iz matične knjige rođenih glavni su problemi zbog kojih većina Romske dece nema neki stepen obrazovanja na području Vranja.

Član radne grupe za izradu akcionog plana za socijalno uključivanje Roma u oblasti obrazovanja, Enver Asani ističe siromaštvo kao jedan od ključnih faktora zbog čega je veliki broj romske dece  školski neobrazovano.

“ Za jedno dete treba odvojiti i do 20.000 dinara za polazak u školu.Potrebne su knjige,mesecne karte za prevoz kao i užina.Romske porodice imaju po dva do tri ucenika dok neki imaju i pet. Pojedinim porodicama koje su korisnici socijlane pomoći  rešeno je pitanje udžbenika ali se za prevoz i uzinu izdvaja iz kućnog budžeta.Ovo je neizdrzljivo za jednu siromasnu porodicu kao sto su nase romske porodice” tvrdi Asani.

Readmisija je dodatno opteretila mogućnost školovanja Roma zbog nepostojanja dokumentacije i neobaveštenosti.

“Deca koja su se rodila u inostranstvu nemaju adekvatnu i potpunu dokumentaciju,za upis u školu. Iako su u inostranstvu pohađala nastavu, ovde  im treba nostrifikacija svedočanstva  i diploma, a time su obuhvaćeni  i niži razredi.Tako da veliki broj dece ostaju neupisani u osnovnim i srednjim skolama.” navodi Asani.

On dodaje da ne postoji posebni ili odredjeni sistem rada za odeljenja gde je veća koncetracija Roma iako postoje kvalifikovani kadrovi za romski jezik.Povrh toga ne treba zaboraviti da je resorno ministarstvo donelo odluku da se romski jezik dece može učiti tamo gde ima veliki broj romske

“Mogucnosti da romi uče na maternjem jeziku ima,postoju udžbenici na romskom jeziku izdata je gramatika romskog jezika od prvog do osmog razreda. Što se tiče Vranje i Vranjske Banje ima oko 400 ucenika.” kaže Asani uz napomenu da je za školovanje romske dece veoma važno u koju sredini žive zbog jezičkih barijera.

Prema podacima sa kojima raspolaže od pedeset Roma koji imaju srednju školu raznih profila rade samo petoro, ostali su na birou ili rade sezonske poslove.Sa visokim obrazovanjem ima desetak , a od tog broja rade samo dvojica.

“Ovo je loš primer za romsku populaciju i loše utiče na decu i njihovo dalje školovanje” zakjučuje Asani. Predlazem veću edukaciju i posvećenost prosvetnih radnika na podizanju morala i edukaciju roditelja kroz dobre primere uključivanja dece u obrazovanje”

Prema njegovim rečima ranija praksa isključivanja ženske dece iz procesa obrazovanja je prevaziđena. Ipak većina njih sama odustaje od školovanja zbog diskriminacije koje trpe prilikom zapošljavanja.

Milan Zdravković