Premijer Srbije i aktuelni kandidat za predsednika Srbije Aleksandar Vučić reče večeras na predizbornom mitingu da ne pamti kada je hala SRC Dubočice bila punija, kao grozdovi, a ja ću ovaj skup upamtiti i po tome što svoj novinarsko-fotografski posao nisam mogla da obavim valjano zbog njegovog obezbeđenja.
Vučić je, kako reče, na istom mestu držao 10 do 12 mitinga, od toga dva puta kao visoki državni funkcioner, ali se nikada do sada nije desilo da je novinarima, mnogima, bilo zabranjeno da se približe bini, ne da bi bolje čuli, jer je ozvučenje bilo odlično, nego da bi fotografisali, da bi napravili jasne fotografije, ono što urednici zahtevaju od njih, ono što prodaje novine, ono zbog čega se čitaju portali…
Oni koji nisu uspeli da zauzmu postolje na podijumu, a nisu jer je nedovoljno dugačko i široko, a i zakasnili su prateći Vučića u Lebanu, zaustavljeni su među Vučićevim pristalicama, daleko od govornika.
„Stop, ni makac dalje. Slikajte odatle“, bio je neumoljiv član obezbeđenja sa žvakaćom gumom u ustima. Molbe i apeli nisu urodili plodom, naprotiv, zapretio mi je i izbacivanjem sa skupa, strogo, bahato, ledeno, kao da sam – stvar.
Slične probeleme novinari, koji obavljaju i ulogu fotografa, imali su nekada u Leskovcu i sa Tadićevim obezbeđenjem, koje se nije libilo da čak damu povuče za rame i da gurne
Meni, ali i drugim kolegama nije ništa drugo preostalo nego da sa udaljenosti od tridesetak metara fotografišemo preko glava pristalica vladajućih stranaka, naravno, pod uslovom da su naše, moje ruke, duže od njihovih tela i glava.
„Protokol je tako naredio“, kaže čovek iz obezbeđenja i još me opominje da ne podižem suviše visoko foto aparat jer smetam tv kamerama.
A taj protokol, odnosno, ljudi iz protokola premijera i kandidata Vučića, nisu danas poštovali satnicu koju su novinarima dostavili, pa je tako obilazak buduće fabrike u Lebanu, zakazan za 16,15 časova, počeo 15 minuta ranije, a u zakazano vreme, u 17,15 časova, neki od nas naišli su na zaključana vrata gradske kuće gde je Vučić sa gradonačelnikom Leskovca držao sastanak sa potencijalnim investitorima. Ostali smo bez takozvane pokrivalice.
Nismo stigli jer je naše vozilo bilo daleko sporije od limuzina, od protokola koji nije poštovao sopstvenu satnicu.
Inače, pamtim da sam i ranije viđala stroge mere obezbeđenja pri dolasku visokih zvaničnika iz Beograda u Leskovac – zatvaranje saobraćaja u centru Lebana, skeniranje damske tašne i slično.
Nemam tu šta da oduzmem i dodam, osim da su ti ljudi, za razliku od obezbeđenja, svoj posao radili sa osmehom. A nisu ni remetili rad novinara.
Na fotografiji nisu članovi obezbeđenja već građani iz čijih leđa smo pokušavali da fotografišemo
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Aram da gi je
Sendvici sa salamom su odigrali svoju ulogu. Vučić Kralj. Živela posebna salama!!!!
I posle se cude zasto je rak sve vise prisutan.Pa od otpadnih posebnih salama punih djubreta i hemikalija.
Strašno! Novinari stvarno jedu hleb sa devet kora. Zato što imaju ruke kraće od tela i glava pristalica vladajućih stranaka.
Novinari jedu sendviče sa devet kora, tekoreći pituljice.
Tipicna njihova karakteristika .Strah od svega i svacega ,pojacan nadmenoscu,bahatoscu,silom i bezanjem od suocavanja kako se ne bi videlo koliko su plitki .Zato za sve vreme vlasti nisu imali nijedan tv duel.
Uz dužno poštovanje, ne Vi lično, ali mnoge vaše kolege ste skuvali tu čorbu, koju sada kusate. Kao da ne znate psihološki profil radikala i njihovih satrapa.
Zbog nesnosne zloupotrebe i izvrtanja smisla ikonteksta onog Vracarca o pucanju ,covek oseti potrebu da vam kaze :pukli dabogda(na izborima).