Otuđili smo se, uništili smo porodicu, umesto baka su kompjuteri, ne pomažemo više jedni drugima, pa će zato depresija biti bolest budućnosti ako se ne preduzeme nešto, izjavila je danas Zorica Stanisavljević iz Crvenog krsta Leskovca povodom Svetskog dana zdravlja, u okviru koje se ove godine vodi kampanja pod nazivom “Depresija, hajde da razgovaramo”.

“Trebamo jedni drugima pomagati, trebamo komšijske odnose uspostaviti, sačuvati nečije dete na nekoliko sati, to bi nas oplemenilo, time ne bismo osiromašili, da zakucamao na nečija vrata, ne da nešto potražimo nego da ponudimo. Sve je više starijih i zaključanih, sve je više neumivenijih i gladnijih. Dakle, trebamo da pružimo ruku onima koji nam to ne mogu vratiti, jer za dušu je najteže naći lek”, zaključila je Zorica Stanisavljević, aktivistkinja Crvenog krsta, koja se seća kada se ova organizacija bavila sličnim prevencijama.

Na današnji dan 1948. godine osnovana je Svetska zdravstvena organizacija, a dan njenog osnivanja obeležava se u svetu od 1950 godine.

Važno je kako se i na koji način provodi vreme sa sopstvenom decom, a ne koliko se boravi sa njima

U Zavodu za javno zdravlje tim povodom održana je konferencija za novinare tima koji će cele godine sprovoditi kampanju ranog otkrivanja i prevencije depresije.

Prema navodima Vanje Ilić, načelnice Centra za promociju zdravlja, depresija se javlja kod svih osoba, iz različitih uzroka, različitih životnih prilika, u različitim zemljama.

“Uzrokuju je psihološke patnje koje utiču na najednostavnije svakodnevno bitisanje i život svakog čoveka, a pored toga dovodi do samanjenja funkcionisanja života”, ocenila je Ilićeva.

Depresija je svrstana na 4. mesto po opterećenju invalidideta, odnosno, smanjenoj produktivnosti i funkcionalnosti života.

“U najgorem slučaju dovodi do samoubistva i ona se nalazi na drugom mestu smrtnosti, uzrasta od 15 do do 29 godina. Današnji dan posvećuje se mladim osoboma, tinejdžerima i adolescentima, ženama u reproduktivnom zdravlju, posebno u postporođajnom preriodu, kao i starijim osobama preko 60 godina”, istakla je Ilićeva.

Direktorka ZZJZ dr Aleksandra Nikolić je istakla da 322 miliona ljudi u svetu pati od depresije, što čini 4,4 posto od ukupne svetske populacije.

“Na teritoriji Republike Srbije ona se registruje kod 5 procenata stanovništva. Depresija se češće javlja kod žena, kod starije populacije i kod najsiromašnijih. Iz tog razloga je potrebno uključivanje svih relevatnih faktora društva i zajednice i institucija u rešavanju ovog definisanog problema“, zaključila je Nikolićeva.

Načelnica Službe psihijatrije Opšte bolnice u Leskovcu Tatjana Jovanoivć iznela je još poražavajuće podatke.

Zamoljena od Jugmedie da prokomentariše praksu pojedinih stručnjaka da depresivnom pacijentu u startu peripišu antidepresive umesto da prethodno psiholozi na senasama ragovaraju s pacijentom, a društvena zajedna izvrši socijalizaciju, Jovanovićeva je, s vidljivim animozitetom prema novinaru, rekla da to nije tačno i da njene kolege rade veoma savesno

“Svaki drugi ili treći pacijent koji se hospitalno leči i u Službi za psihijatriju, ili dolazi na ambulantne tretmane, ima neki vid depresivnog sindroma, koji može biti potpuno izolovan, ili onaj koga prate neka druga oboljenja”, kazala je Jovanovićeva, dodajući da se depresija sve više povezuje za savremenim načinom života.

“U toj trci za egzistencijom, svakako postoji i šteta koja se pre svega nanosi porodici, šteta koja se odnosi na na otuđenje čeoveka od drugih ljudi i šteta u smislu postojanja jednog osećaja usmanljenosti”, konstatovala je načelnica Jovanović i dodala da je sve veći broj dece sa depresivnim poremećajima, budući da je porodica izgubila svoj patrijarhalni sistem.

Deo tima je i Jelica Drašković, predsednica Planianarskog društva “Kukavica”, koja je naglasila da je šetnja prirodom odličan prevetivni otklon od depresije.

“Možemo preduprediti pojave depresije, mnoge deformitete kičme, gojaznost, srčane bolesti i mnoge druge, kao zavisnost od interneta i mobilnih telefona i zavisnost od psihoaktivnih supstanci”, istakla je Draškovićeva.

Milica Ivanović