Za mesto na državnom Tehnološkom fakultetu moći će da se izbori 120 budućih studenata, dok na privatnom FIMEK-u ima mesta za tačno 100 brucoša.
Visoka tehnološko umetnička strukovna škola se nada veće broju studenata i čeka na akreditaciju novih smerova kod resornog ministarstva
Visoka poslovna škola strukovnih studija će ove godine upisati 418 studenata, a njih 120 će moći da se školuje na račun države.
Za razliku od onih koji će biti na budžetu ostali će morati da za školarinu izdvoje od 50.000 do 150.000 dinara.
Naravno, najskuplji je privatni FIMEK gde je školarina, i to smanjena 20% za sve studente, iznosi 1.200 evra, dok se na Visokoj poslovnoj, zavisno od studijskog programa, kreću od 49 do 55 hiljada dinara.
Ako je sudeći po prošlogodišnjim bodovima za upis, najveća konkurencija se očekuje upravo na Visokoj poslovnoj školi strukovnih studija gde se u proseku za jedno mesto bore dva studenta.
„Svi studijski programi Škole su inovirani i koncipirani u skladu sa evropskim obrazovnim standardima i zahtevima tržišta rada, a na osnovu neposredne saradnje sa sektorom privrede. Tokom studija, studenti stiču znanja iz oblasti ekonomije, menadžmenta, tehnologije i informatike, a svoje kompetencije i profesionalne veštine mogu nadograđivati učešćem u različitim programima stručne prakse u zemlji i u inostranstvu“, ističu u ovoj Školi.
Na leskovačkim svršenim srednjoškolcima i njihovim roditeljima je, na kraju, da se odluče da li će školovnje nastaviti u velikim gradovima na popularnijim fakultetima i smerovima ili će se odlučiti na štednju i diplome steći u rodnom gradu, za koje prema navodima stručnjaka ne treba nostrifikacija ukoliko ih život nanese u neki od evropskih gradova.
Dragan Marinković
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Koliko svrsenih studenata gorepomenutih skola i fakulteta ceka na birou i koliko njih je otislo u inostranstvo gde nikakve koristi od svojih diploma nisu videli?
Nije štos „da završiš fakultet, da ne radiš ništa, sine“ a da pre toga šeniš ko cule za posao. Zašto uz pomoć roditelja ne pokreću sopstveni mali posao?
Ukoliko su u mogucnosti mogu da pokrenu „mali poso“ i bez zavrsenog fakulteta. Mada to nije tema.
Osim Tehnološkog fakulteta, sve ostalo se ne može nazvati fakultetom. Koji bre FIMECI, PIMPECI, menadžmenti i markentizi! Gluposti!
Koliko bre to fakulteta ima u Leskovcu. Ja znam samo za Tehnološki. Nisam znao da smo univerzitetski centar. Pa kad se pojave toliki stručnjaci sa tih “ nepoznatih “ fakulteta Grad ima da doživi neverovatan ekonomski procvat. Sada bre nažalost svaka šuša ima diplomu nekog fakulteta ( svaka čast mladim ljudima koji završavaju regularne fakultete, pošteno učeći, za razliku od nepismenih i polupismenih koji kupuju diplome ). I taj takav na kraju postane neki rukovodilac ili političar i soli “pamet “ drugima. Da pukneš od muke!