Dva puta sam za četiri dana, koliko je trajalo moje ovogodišnje letovanje u Crnoj Gori, čula reči dobrodošlice, odnosno, pristojno javljanje sa – dobar dan, prvi put prilikom ulaska u ovu državu od carinika i drugi po izlasku iz te nekada bratske zemlje, od pripadnika granične policije.

Bez obzira da li tražite smeštaj, ljubazno se obratite prolazniku, nađete se na kasi marketa ili u apoteci, na moje uporno pozdravljanje, kasnije više iz radoznalosti, DOBAR DAN nisam dobila. Doduše, prodavačice progovore samo kada ih pitate za cenu to onako lenjo.

No, to njihovo neotpozdravljanje, a ne znam kada su ovaj nekada viteški narod usvojio i od koga takav način ophođenja sa gostima i turistima, najmanje je što će vas nasekirati. Sekiracija, više šok, sledi kada se razbolite, pa u zbog nemogućnosti lečenja prekinete letovanje u vratite su u svoju zemlju.

A mi smo zbog bolesti dva člana moje porodice “letovali” svega četiri dana.

Naši gradjani, naime, znaju da je izmedju Crne Gore i Srbije potpisan sporazum o zdravstvenoj zastiti za vreme privremenog boravka u inostranstvu.To podrazumeva da osigurana lica RFZO za vreme privatnog boravka u inostranstvu (turistički boravak), imaju pravo na korišćenje zdravstvene zaštite na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja samo u slučaju hitne medicinske pomoći kako bi se otklonila neposredna opasnost po život i zdravlje osiguranih lica. Mediji su nas istovremno obavestaju da ukoliko imamo overenu zdravstvenu knjizicu, možemo da ostvarito i pravo na besplatnu zdravstvenu pomoć . Ali,u svakom pismu postoje i sitna slova. Ukoliko, kao ja, pre polaska na put ne izvadite u RFZO dvojezični obrazac 03-12, svaka lekarska usluga u Crnoj Gori biće vam naplaćena. Doduše, kako kazu naši susedi, nije to nešto mnogo, tretira se kao da ste gradjanin Crne Gore koji nema osiguranje. Ako je povreda manja, koštaće vas oko 50-ak evra, a ako je potrebno bolničko lečenje, onda….

Moji se razboleše u Crnoj Gori. Sumiram, računam, podvlačim, upalim kola, pa nazad u Srbiju.

Dobar dan zemljo moja draga!

I dok ispijam kafu sa svojima i dok pravimo planove za naredno letovanje, ne u Crnoj Gori, kao na traci vraćaju mi se slike užasa: dugačke lenje kilometarske kolone na izlazu iz tunela Sozina kod Sutomora, pa do Bara, obala prepuna smeća, astronomske sobe, nadmeni Crnogorci…

Ne znam kako i ne znam odakle, turisti ipak pristižu sa svih strana, pa slobodnih soba ni za lek. U nekadašnjem mirnom seocetu Dobre Vode krevet tamo negde na brdu sa zajedničkom kuhinjom 10 evra. O apartmanu i da ne pričamo: od 80 do 100 evra po noćenju, kao u najluksuznijim svetskim letovalištima.

Da li treba i ovoga puta podsetiti da voda na crnogorskom primorju nije za piće, da je morska voda zagađena zbog kanalizacije i da se zato razboljevamo od raznih virusa i bakterija.

Da li sam sve to znala?

Pa, nešto jesam, nešto nisam. Ostalo u glavi negde duboke da je to “naše more” najlepše, najmodrije i najlekovitije na svetu. Zažmuriš, istrpiš klackanje po krivudavim gudurama i već kod Cetinja osetiš miris “našeg mora”. Što se mene tiče, ovogodišnje letovanje od četiri dana “izlečilo” me je od svih nekadašnjih mirisa u ukusa i od nostalgije. Dogodine za svoje pare biram drugu destinaciju.

Marija Božović