Nišvil je, drugog dana festivala, otvorio srpsko-ukrajinski sastav Max Kochetov Quartet koji se posebno ističe po svojoj autorskoj muzici, osnovan je od strane ukrajinskog muzičara Maxa Kochetovog, koji već dugi niz godina živi i radi u Beogradu. Nastup je započet u živom ritmu njihovog autorskog stila, na čelu sa Kochetovim na saksofonu. Pratili su ga vrsni Sava Miletić na klaviru,  Predrag Milutinović na bubnjevima i Milan Pavković na kontrabasu. Dok se publika polako prikupljala, nastup su završili baladama na klaviru i saksofonu.

U pauzi nakon prvog nastup dodeljena  je nagrada za najbolju pozorišnu predstavu Nišville jazz teatra, koja je pripala predstavi Gernika, za najbolje iskorišćenu džez muziku na pozorišnoj sceni. Theatre En Vol sa Sardinije zahvalio se niškoj publici i organizatorima festivala

Druga gošća večeri bila je predstavnica bugarske džez scene, Kamelia Todorova, u pratnji članova klavirskog trija Jivka Petrova koja je bugarskim, ali i svetskim ljubiteljima džeza širom planete poznata po nastupima sa zvučnim imenima ovog pravca.

Niškoj publici je poručila da je ljubav jedan od najčešćih motiva o kojima peva, da je ljubav stvar koja može usrećiti ili rastužiti, ali da u ljubavi ne treba čekati, o čemu je ispričala u autorskoj pesmi. Usledila je famozna numera iz 1960-ih, u potpuno drugačijem soul stilu, ako i još par hitova sa početka prošlog veka. Njena najpoznatija numera , Whispered dreams ( Прошепнати мечти), na bugarskom jeziku, posebno je oduševila posetioce Nišville-a.

Program se zahuktavao kada je pred publiku izašao Al Foster.

,,Sve što sam želeo od bubnjara-Al je bio“, rekao je legendarni Majls Dejvis 1970-ih, kada je američki bubnjar tek započinjao karijeru.

Ovaj virtuoz  je, kao omiljeni bubnjar Majlsa Dejvisa, opravdao sva očekivanja niške publike. U postavi koju su činili i alt saksofonista Mike DiRubbo, trubač Freddie Hendrix, pijanista Adam Birnbaum i kontrabasista Doug Weiss odali su počast jednom od najuticajnijih džez predstavnika – Čarliju Parkeru.

Da je svaki od predstavnika drugog dana programa – zvezda za sebe, dokazala je i dugo iščekivana Nik West.

Ekscentrična basistkinja, za koju je Dave Stewart rekao da je ,,ženski Lenny Kravitz“, podigla je veći deo publike svojim funk ritmovima. Iako jako mlada, Nik je već poznata po svojim jedinstvenim nastupima i harizmatičnoj ličnosti, a svoj prvi nastup u Srbiji ovekovečila je odličnom atmosferom. Nizale su se numere poput ,,My relationship“, ,,Bottom of the bottle“ i ,,Forbidden Fruit“, kao i obrada hita AC/DC-a, Back in Black, a Nik je publici na Tvrđavi poručila da veruju u svoje snove i nikad ne odustaju.

Na krcatom festivalskom prostoru utihnuli su funk zvuci muzike Nik West, a na scenu je, praćen reggae tonovima, izašao Alpha Blondy, američki pevač poreklom iz Obale Slonovače. Gotovo da publika nije mirovala, hitovima  ,,afričkog Bob Marlija“  je retko ko odoleo. U kombinaciji boja, ritmova i plesova, Alpha Blondy, uprkos veselom taktu, iznosi ozbiljne svetske probleme, kao što su siromaštvo i glad, ali i jasno naglašava svoje političke stavove po pitanju ljudskih sloboda, aparthejda i fašizma, i to na  – engleskom, francuskom i nekoliko afričkih jezika. Publika je imala jedinstvenu priliku da uživa u najvećim hitovima ovog rege velikana – “Brigadier Sabari”, “Sebe Allah’Ye”, kao i u obradi Pink Floyd-ove legendarne pesme iz 1975- “Wish you were here”.

Za kraj programa ostavljen je beogradski rege sastav Del Arno band, koji je već nekoliko puta gostovao na niškoj sceni.

Brojnost publike nije jenjavala, a Jovanu Matiću su, u izvođenju hitova kao što su  “Još uvek ima nade”, “Verujem”, “Više nego život” svesrdno pomagali posetioci iz svih delova sveta. Kasno u noć je, završetkom nastupa Del Arno band-a, uspešno zatvoren drugi festivalski dan.

(Kraj) FOTO: Miloš Stojanović