Odeljenje za Transfuziju krvi pri Opštoj bolnici u Leskovcu, kojim rukovodi načenik Ana Profirović- Zdravković, već 64 godine služi pacijentima i bitan je faktor za fukcionisanja kompletnog zdravstva na teritoriji Jabčaničkog okruga.

Te davne 1953. godine bila je samo labaratorija za trnnsfuziju krvi pri Hiruškom sektoru. Njom je rukovodio Dušan Dekleva, načelnik Hiruškog odeljenja leskovačke bolnice u to vreme. Tako da je u stavri sa tom labaratorijom krenuo istorijat .

Kako se svest o transfuziji krvi  povećavao tako se i ova služba uvećavala i osavremenjivala. Najpre je došlo do prelaska u stanicu za transfuziju krvi i u njoj je radio Nikola Dekleva, sin prvog načelnika ove službe Dušana Dekleve. I on je bio po struci hirurg koji se mnogo više bavio  transfuziološkom delatnošću. Završio je kurs  za ovaj vid posla u Beogradu.  Davne 1956.  stanica prelazi  u Kabinet za transfuziologiju krvi i njome takođe rukovodi hirurg Nikola Dekleva.

TEMELJE SLUŽBE UDARILA LEKARSKA PORODICA DEKLEVA

Kasnije Kabinet prerasta  u službu  za transfuziju krvi i to u trenutku  prelaska u novu zgradu  bolnice 1973. godine. Ovom službom prvi put rukovodi načelnik prve službe za Transfuziju  krvi dr. Živojin Petrović.

Danas je služba za transfuziju krvi razvijena i sastoji se iz nekoliko odseka.

“Služba za trnsfuziju krvi sastoji se iz  odseka Imonosterologiju, Kliničku trasfuziologiju krvi, Odsek za kolegciju i konzervaciju krvi, Vaspitno motivacioni rad. Osnovna delatnost službe na čijem sam ja trenutno čelu je prikupljanje krvi  i obrada te krvi. Na godišnjem nivou zadnjih nekoilko godina imamo oko 3.500 davaoca krvi. Inače, ta krv se obrađuje i procesuira  po svim svetskim standardima i po nacinalnim preporukama i Zakonu. Pri tom, poštujući  standarde  operativne procedure. Inače u ovoj službi  ima više laboratorija i to za Preventivnu zaštitu trudnica. Tu se rade  svi testovi  koji su predviđeni Zakonom koje treba raditi toj populaciji žena. Labartorija za Koalgulaciju krvi, Imonostereologiju, Labaratoriju za obradu krvi na transfezivne bolesnike, Labaratoriju  u kojoj se pripremaju  transfuzije krvi, to je inače i jedan od naših najglavnijih delova. U Labaratoriji  za Koalgulaciju krvi se nalazi jedan deo koji radi sa strankama i svakodnevno veliki broj pacijenata biva obrađeno u proseku 100 do 150, zajedno sa donošenjem materijala i uzorcima i obradom odeljenskih pacijenata”, objašnjava Ana Profirović-Zdravković priča za Jugmediu

Poslednjih godina broj pacijenata se drastično povećao, a Profirovićeva smatra da broj raste proporcinalno sa svešu pacijenata o značaju terapije.

“Laboratorija za koalgulaciju radi od trenutka prelaska u zgradu bolnice 1973. godine i tada je bilo do desetak pacijenata. Radilo se tri puta nedeljno. Trenutno je pacijenata  od 80-100 pa i do 150  dnevno . Najvažniji factor, smatram, koji je doveo do povećanja  broja pacijenata je u stvari povećanje svesti o značaju oralne antikalgulantne treapije. To su raznorazni pacijenti, počev od ortopedskih, kardiovaskularnih, pacijenti koji imaju sklonost ka tronbozama. Tako da svakodnevno povećanje znanja o ovoj terapiji i kasnijoj specijalizaciji povećava se svest i znanje o tome, pa se broj pacijenta povećava svakodnevno”, priča doktorka.

Neredovno dobijanje terapije nosi sa sobom velike rizike.

“Imamo i takve pacijente koji ne razumeju dovoljno značaj  ove terapije. Pokušamo u nekoliko navrta da im to objasnimo. Međutim ako ni tada pacijent ne razume, pozivamo još i njegovog pratioca da dođe uz pacijenta da bi razumeli značaj ove terapije. Zato je vrlo važno da se uzima lek kako mi prepišemo. Imamo i pacijente koji dolaze jednom ili dva puta godišnje i time rizikuju da dobiju trombozu ili da dobiju krvarenje. Retki su pacijetni koji dolaze poput Vas tako dugo, mada ima po neki koji kažu da dolaze od početka rada ove službe, mada je njih malo”, upozorava naša sagovornica.

Načelnica Ana Profirović-Zdravković je zadovoljna radom zdravstvenog soblja, mada bi svi oni bili srećniji da rade na savremenim aparatima.

“Stalno, kao prvi čovek službe, kontolišem rad naših zaposlenih i profesionalnost u mojoj službi mora da bude na visokom nivou. Prvo što je naša osnovna delatnost he rad sa davocima krvi koji su jedna vrlo osetljiva kategorija. Tako da stučnost mora da bude na najvećem nivou. Svakodnevno se trudimo da unapredimo rad i znanje. Da učimo jedni druge  kako treba i kako je bolje. Što se tiće organizacije službe, ja kao načelnik ne radim onako kako ja mislim sama već vlada jedna kolegijanost na visokom nivou i zajednički se dogovarmo oko svih bitnih stvari. Jedino što bih bila pomalo nezadovoljna to je aparatura sa kojom se radi pomalo zastarela ali sve funkcioniše zasad kako treba”.

Pored rada na terenu, zaposleni su često I na terenu. Kakav je odziv davaca krvi, pitamo?

“Što se tiče opština u okruženju, negde je lepši negde lošiji odziv davaoca krvi. Nažalost tu je u našoj blizini i jači Zavod za Transfuziju krvi u Nišu, tako da oni negde bolje prolaze kad je u pitanju broj davaoca nego mi u pojedinim opštinama. Radimo na unapređenju saradnje sa crvenim krstovima u okolnim opštinama i najbolji rezutat u poslednje vreme takvoj saradnji imamo u opštini Medveđa gde je broj davaoca u porastu”.

ZASTUPLJENOST KRVIH GRUPA

“One najčešće krvne grupe koje su najčešće u populaciji to su A pozitivna i O pozitivna krvna grupa, mogu da budu sa smanjenim rezervama kod nas iz prostog razloga što puno ljudi budu sa A i O pozitivnom krvnom grupom, ali i puno pacijenata kojima treba ta krvna grupa. Tako da je neophodno da se rezerve stalno  obnavljaju kako bi bilo dovoljno. Desi se ponekad da ove krvne grupe budu nestašica jer se desi mnogo krvarećih stanja. Takođe, mnogo hitnih stanja koja zahtevaju transfuziju budu pokrivena sa naše strane. Inače u populaciji je samo 15 posto RH negativnih krvnih grupa, pa je obično nestašica tih RH negativnih krvnih grupa. Ali sa druge starne je i manji broj pacijenata  kojima su transfuzije sa tim krvnim grupama potrebne. Zato  građani u našem okruženju ne trebaju da budu zabrinuti jer naša služba je u službi svima onima kojima je potrebna krv, a naročito radi poboljšanja zdravlja neophodna za njihov morbititet, i naročito, kada je ugroženost po život u pitanju nikad nije bilo problema. Uvek bi i zadnje jedinice krvi dali da sve to bude pokriveno i nikad se nije desilo da pacijent umre zato što nije iz moje službe krenula trasfuzija.

PORUKA PACIJENTIMA

“Pošto je rad naše delatnosti najviše rad sa davocima krvi, apelujem na sve ljude dobre volje i dobrog zdravlja i širokog srca  da se odazovu apelu da dođu kod nas i daju krv. Ne mora da to bude namenski  nego da budu pravi davaoci za osobe NN da bi pomogli koji imaju takvu želju da pomognu I nekom koga ne poznaju”.

Novinar Jugmedie Vukašin Stevanović

Ovaj tekst tekst posvećuje svim zaposlenima na Odeljenju za transfuziju krvi, čiji sm pacijent 25 godina