Iako je svetska moda poodavno stigla u Leskovac preko turskih i kineskih kopija, a u par butika i preko domaćih, kvalitetnijih i skupih brendova, šnajderke i modistkinje su ponovo aktuelne, šta više toliko tražene da se čeka u red i po mesec dana.

„Došla sam u situaciju da radim samo sa ranije stečenim, stalnim, mušterijama i da izvesno vreme ne primam nove jer ne postižem sve u roku da završim. Imala sam pomoćnicu, ali ona se obučila i osamostalila, pa sada i redovne mušterije najave mesec dana ranije svoj dolazak“, priča šnajderka Milena Savić, iz čije radnje izlaze modeli iz „Burde“, ali i unikati.

Čeka se i na prpepravku modela

Slična situacija je i sa poznatom leskovačkom šnajderkom Svetlanom Lončar, o kojoj je Jugmedia već pisala. Njene mušterije su isključivo dame, ali i takozvani muški krojači imaju pune ruke posla.

„Ja sam stari krojač, već me izdaje snaga, ali evo šijem i sa 80 godina. Jednostavno, ne mogu da odbijem mušteriju, a njih je sve više“, objašnjava krojač Čeda Jovanović iz Radničkog naselja, koji najviše radi prepravke.

Stručnjaci kažu da je glavni razlog za ovaj fenomen – plitak džep.

Nataša Blagojević, profesorka stručnih predmeta kostimografije i savremenog odevanja u Visoko tehnološkoj umetničkoj školi u Leskovcu, kaže da je osnovni motiv želja da se uštedi, a da su šnajderke posle kraće pauze ponovo vraćene na scenu ponajviše zahvaljujući medijima i društvenim mrežama.

„Srpski Mančestar“ bez štofova od prirodnih sirovina

„Instagram i popularne estradne zvezde su kod mladih izvršili veliki uticaj u sferi odevanja, pa tako devojke i devojčice dolaze kod šnajderke sa modelom skinutim sa Instagrama koji nosi popularno lice. S duge strane, zrelije žene nisu u stanju da kupe domaće brendove, koji su preskupi za naše uslove, pa ih kopiraju, ali ima i onih koji žele unikate, odnosno, da model prilagode svojoj figuri i senzibilitetu, što je ponekad veoma teško pronaći u trgovinama“, objašnjava naša sagovornica.

Problem je, dodaje, nedostatak dobrih materijala, posebno onih od prirodnih sirovina, pa se oni najčešče nabavljaju i Nišu ili Beogradu.

CENE šivenja se kreću u zavisnosti od „glasa“ šnajderke i vrste modela, pa se tako za haljinu plaća od 2.000 do 2.500 dinara, za pantalone oko 1.500 dinara, a za prepravke od 500 do 1.000 dinara

„Prepravke su takođe vrlo aktuelne jer ako ispred sebe imate komplet ili haljinu od prirodne vune s malim primesima sintetke, onda je je grehota baciti ih jer takav kvalitet više nigde nećete naći, pa se isplati prepravka, dodati neki detalj i prilagoditi trenutno aktuelnom modnom stilu“, priča profesorka Nataša Blagojević.

Za nju je posebno zanimljiv ukus mladih, odnosno, to što se devojke na jugu Srbije za obične večernje izlaske oblače po poslednjoj svetskoj i domaćoj estradnoj modi, „pa izledaju kao da su pošle na dodelu Oskara“.

Izlazak u grad kao za dodelu „Oskara“

„Takav slučja nije na zapadu“, konstatuje Blagojevićeva i zaključuje: „Ovo je jug Srbije i šnajderke će uvek biti aktuelne“.

U Leskovcu ima i nekoliko modistkinja sa završenim fakultetima, poput Ane Kostić Mihalović, koje putem interneta nude već sašivenu garderbu na osnovu sopstvenih kreacija, ali održavaju i modne revije, i one su, tvrdi se, najpopularnije i najskuplje šnajderke u gradu na Veternici.