Čak 85 odsto anketiranih u Srbiji bi želelo da se iseli u zemlje Zapada, a dok svega 2 posto Rusiju, dok više od 90 posto onih koji već žive u inostranstvu budućnost svoje dece vidi u zemlji u kojoj sada žive ili nekoj drugoj zapadnoj zemlji.

To pokazuju rezultati dva istraživanja “Zašto ljudi odlaze iz Srbije”, predstavljeni na tribini održanoj 29. novembra u Nišu koju je organizovala organizacija SRBIJA 21 – Centar za buduću Srbiju. Istraživanja su sprovedena tokom juna, jula i avgusta ove godine, na uzorku od hiljadu punoletnih građana Srbije i među 2.149 građana Srbije koji su se ranije iselili u inostranstvo.

“Više nije samo pitanje odlazak mladih, sve veći problem postaje odlazak ogromnog broja ljudi, čak i srednjeg doba, u čitavom nizu profesija – od medicinskih sestara do varilaca. Problem masovnog iseljavanja ljudi nije samo problem Srbije i zemalja regiona, već i najvećeg dela zemalja Istočne Evrope. Kratkoročnog rešenja nema, ali ako želimo da Srbija bude prostor koji će uopšte moći da funkcioniše u ovom veku nužno je da pokušamo da od nje napravimo zemlju i sistem koji su slični sistemima u onim zemljama u koje naši građani najviše odlaze ili najviše žele da odu. Recimo, kao u Nemačkoj, Austriji, drugim zapadnim zemljama. I, što je na kraju možda i presudno, da Srbija bude zemlja u kojoj se dobro osećaju, zato što će u takvoj zemlji radije i češće ostajati da žive i tu videti svoju i porodičnu budućnost. To je i jedan od razloga za osnivanje i postojanje organizacije kakva je SRBIJA 21”, istakao je Nenad Konstantinović, jedan od osnivača SRBIJE 21.

Među onima koji razmišljaju o odlasku najviše ih je starosti od 18 do 29 godina, (34% ili oko 450.000 građana). Od onih koji žele da odu u inostranstvo, čak 45% razmišlja o trajnom iseljenju.

Osim u Srbiji, istraživanje, prvo ovakve vrste, sprovedeno je tokom jula i avgusta i u dijaspori, i to online anketom među 2.149 punoletnih ispitanika koji su se iselili iz Srbije.

Ogromna većina anketiranih (92%) svoj život u inostranstvu ocenjuje boljim nego u Srbiji. Na pitanje zbog čega im je bolje u inostranstvu najveći deo ističe bolji životni standard (37%), uređenu državu (13%) i bezbednost (6%).

Dr Nemanja Krstić, sociolog sa Filozofskog fakulteta u Nišu, istakao je da, među brojnim faktorima i motivima koji utiču na odluke o iseljenju, značajnu ulogu imaju i kulturološki i profesionalni razlozi. To je, prema njegovim rečima, i jedan od razloga zbog koga su migracije globalni fenomen.

Na pitanje da li će se vratiti u Srbiju 41% ispitanih to ne planira, dok bi se 35% vratilo, ali tek kada budu u penziji. Najveći deo ispitanih, čak 90% budućnost svoje dece vidi u inostranstvu.

Slaviša Kovačević, profesor Pravnog fakulteta u Nišu, posebno se osvrnuo na ulogu univerziteta i akademske zajednicu u procesima u društvu koji bi mogli da dovedu do promena koje bi uticale na smanjenje broja ljudi koji žele da napuste zemlju, ukazujući da je univerzitet konzervativna institucija, i da se potencijali moraju tražiti na drugim stranama, tamo gde postoje hrabrost i spremnost da se procesi transformacije društva pokrenu.

Srbija 21 – Centar za buduću Srbiju je think tank organizacija, formirana u junu 2018. godine, sa ambicijom da definiše ključne teme važne za funkcionisanje srpskog društva u uslovima velikih izazova na globalnom i lokalnom planu.