Šesnaestogodišnji Jovan Nikolić  koji živi sam u selu Vrmdža kraj Sokobanje proslavio je Novu godinu u novoj kući koju su mu humani ljudi izgradili u rodnom selu.

Do samo pre tri meseca Jovan je živeo u staroj kući, bez osnovnih uslova za život, a želeo je jedino da ima struju, magarence i ovce. Jedan novinski tekst i jedan televizijski prilog bukvalno su „preko noći“ izmenili Jovanov život. Sa svih strana krenula je da u Vrmdžu stiže pomoć od ljudi koji su bili iskreno ganuti njegovim teškim životom.

Jovanu je aprila prošle godine umro otac, a njegova majka se preudala i otišla  iz Vrmdže  dok je još bio mali. Pre par godina udala se i otišla iz sela i njegova sestra. Jovan i njegov otac više od sedam godina živeli su u kući bez struje, a poslednjih nekoliko godina sin je brinuo o ocu pošto je ovaj teško oboleo od dijabetesa.

Nakon očeve smrti, Jovanu je ostao sam, a društvo su mu pravila jedino dva psa i mačka. Izdržavao se od socijalne pomoći od 8.000 dinara i nadničenja po selu.

Zaposleni u Centru za socijalni rad u Sokobanji, koji su o Jovanu preuzeli brigu kada je ostao sam pokušavali su u više navrata da ga nagovore da ode da živi u neku od hraniteljskih porodica ili da se preseli u kuću kraj Sokobanje koju je obezbedila jedna fondacija, ali je on odbio.

U novoj kući, u koju se preselio prošlog meseca (decembra) Jovan kaže da mu još po nešto od nameštaja nedostaje, ali da mu je i pored toga mnogo lepo.

„Treba da mi stignu još sto i stolice od ljudi iz Kruševca. Sve ostalo imam. Imam struju, toplu vodu, kupatilo, imam sve što mi treba. Ne sedim kao pre u mraku, gledam televizor. Poslednjih meseci je počela i sestra da me obilazi, nisam baš uvek sam“, rekao je Jovan.

Neposredno nakon što su mediji objavili priču o „srpskom Haklberi Finu“ pomoć je stizala u Vrmdžu sa svih strana, kako od naših ljudi iz zemlje, tako i iz inostranstva. Nepoznati donator platio je i zaostali dug za struju Jovanovog oca od 200.000 dinara.

„Ne dobijam više pomoć, ali dobio sam jesenas dosta hrane i odeće. Imam svega dovoljno. Dobio sam i magarence, dve ovce i ovna, jare i prase“, kazao je Jovan.

Navikao od malih nogu da zaradjuje za život pomažući ljudima u selu, Jovan to i ovih dana radi. Namerava da se i ubuduće bavi poljoprivredom u selu, jer kako je istakao „to zna i voli da radi“.