Učiteljica malene škole u Negosavlju kod Medveđe Jasmina Kostić već četvrtu godinu bije bitku da uđe u školski stan koji je uzurpirala nekadašnja njena koleginica u penziji i ne želi da izađe iz njega uprkos izvršnoj sudskoj presudi. U međuvremenu aktivna učiteljica se razbolela jer bez svoje četvoro dece koja ne mogu da joj dođu u posetu, živi u memljivom podrumu bez svetlosti.
Istureno odeljenje u Negosavlju pripada matičnoj školi u Medveđi, koja je zapravo na predlog Školskog odbora dodelila stan Kostićevoj, pa potom tužila učiteljicu u penziji Zagorku Kostić za zahtevom da se iseli, koja je u Negosavlju predavala samo jedan mesec tokom 1991.godine. Nikome nije jasno kako je mogla da dobije stan, što je u ovom slučaju manje važno, ali je za samu Kostićevu takođe nepoznanica zašto Osnovni sud u Lebanu ne izvršava soju presudu.
Jugmedia nije mogla da stupi u kontakt s učiteljicom Zagorkom Kostić jer u školskom stanu nema fiksnog telefona, a broj mobilnog telefona koji nam je dat je bio nedostupan
“Školski odbor je taj stan meni dodelio još 2015. godine, ali članovi tog odbora ništa više ne mogu da učine, izgleda da ne može ni direktorica matične škole, a tek meni su vezane ruke jer se ja u ovom slučaju javljam kao treća strana. Sud u Lebanu uporno ćuti iako je izvšno rešenje o iseljenju doneseno pre pet meseci”, priča ova učiteljica, koja iz Medveđe putuje do Negosavlja.
A u Medveđi živi u kući rođenog brata koji ima svoju porodicu i koji joj je ustupio podrumsku prostoriju, bez dece koja ne mogu da dođu kod svoje majke ni u posetu.
“Na toj prostoriji nema ni svetla. Nije imao ništa bolje da mi ponudi. A da su mi dali stan kad je trebalo možda bi sada moja mala ćerka bila pored mene, a ne tamo daleko u Subotici. I kada dođe,naravno da je nemam gde. tako da se ove godine nismo ni videle. Takođe, ni starije ćerke ne mogu da mi dođu u posetu. Ja sam se već razbolela, ali se bojim za njih”.
PROČITAJTE VIŠE
Deca su ogledalo roditelja i nastavnika
Sporan stan se nalazi u sklopu škole od jedne učionice gde pre podne borave deca iz vrtića, a posle podne malobrojni učenici od prvog do četvrtog razreda.
Prema navodima Kostićeve, školski stan, koji je uvek bio na raspolaganju aktuelnom učitelju, ima dnevni boravak s kuhinjom, spavaću sobu, hodnik, špajz i kupatilo.
“U odnosu na onaj sobičak u podrumu, to bi za mene i moju decu bila raskoš”, komentariše učiteljica.
O problemu sa stanom znaju svi u maloj Medveđi, ali svako gleda svoj posao, pa samo učiteljica muči svoje muke.
“Slala sam molbe čak do Beograda, ali poklopljena sam. Ništa ne mogu protiv sile. Koleginica koja tu još živi ne želi da izađe, jer ima leđa i to jaka. Stoga sam prinuđena da tužim školu, što ja nikako nisam želela. Imam Odluku Školskog odbora, imam kopiju Molbe koju sam uputila predsedniku opštine Medveđa. Zašto ići preko medija? Ja nisam za te stvari. Ali, tome jednom mora da se stane na kraj”, priča ova, inače, skromna učiteljica koju učenici obožavaju.
A onda kao za sebe dodaje:
“Negde na putu uspona ljudi su izgubili svoje dostojanstvo i osećaj za pravdu, a meni lično ovo nije nimalo prijatno i stvara mi ogroman stres s kojim legnem i ustanem”.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Оваквих случајева у Србији има на хиљаде и хиљаде. Лично знам за бар 5-6 таквих ситуација. Огромна већина станова,локала,гаража,који су у власништву општина и државе је узурпирана. Ситуација је иста од лесковачког Дома до Дипоса.Овај бандитски и лоповски систем, успостављен 1945.године, заснива се на једном једином постулату- отимачини и лоповлуку ! јер, Што се грбо роди, време не исправи.