Područje u plodnoj leskovačkoj kotlini sa oko 240 metara nadmorske visine gotovo je idealno za povrtarsku proizvodnju, te je tako ona i najzastupljenija u Srbiji, ali i iz ove doline koju je priroda darivala petorečjem, poslednjih godina se na tržištu plasiraju proizvodi bez ukusa i mirisa, koji su se još zadržali samo u nekim autohtonim sortama.

Sa ovakvom konstatcijom slaže se master inženjer poljoprivrede Jelena Stojiljković, savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo u Poljprivrednoj stručnoj službi (PSS) Leskovac, koja naglašava da su velika  ulaganja u savremenu  poljoprivrednu proizvodnju, a to se naročito odnosi na onu u zatvorenom prostoru.

“Što savremeniji plastenik viši je nivo agrotehnike, da bi proizvod bio kvalitetniji i pre našao put do tržišta, ali je zato manje ukusan”, kaže.

Da povrće nema više ukus kao ranije saglasan je i Zoran Petković, poljoprivrednik iz Vinarca, sela u okolini Leskovca. On kao isključivi razlog navodi, upotrebu hibridnih semena koja su, kako kaže seljaci prinuđeni da kupuju isključivo zbog prinosa.

“Da beremo plodove jednom nedeljno čitave sezone, a ne kao ranije sa domaćim sortama tri puta za leto, kaže  Petković. Ova semena zahtevaju  hemijsko tretiranje raznim sredstvima i veštačkim djubrivima, a to sve košta, a ukus je kao plastičan”, rezonuje ovaj proizvođač poljoprivrednih proizvoda.

On podseća da pripremeljena domaća paprika od semena ostavljenog u čarapi, ima predivan ukus i miris, pa tako i komšiluk, kao nekada, zna šta se krčka u vašoj kuhinji.

“A ove hibridne sorte to nikako nemaju. Isto to važi i za drugo povrće ili voće, naročito za paradajz. Stari leskovački jabukar mogu da uberem danas ali sutra već on je neupotrebljiv, ali zato ukusan, međutim hibride sorte mogu da odstoje i do mesec dana”, objašnjava Petković

I Jelena Stojiljković iz PSS kaže da je poslednjih godina na tržištu u ponudi veliki broj novih inostranih hibridnih sorti, koje daju bolje prinose i da  se to neminovno odražava na njihov ukus. Ona se slaže i da je ova tžišna utakmica seljake prinudila na sve ovo, kao i  na viši nivo agrotehnike u savremenim plastenicima.

Na loš ukus povrća  neminovno utiče i globalna promena vremena, tako što plodovi prinudno sazrevaju

Ipak, ona naglašava da je Leskovac i dalje prepoznatljiv po starim sortama paprike koje su veoma tražene u celoj Srbiji kao što je leskovačka turšija, lokošnička autohtona sorta i crvena kurtovska  za ajvar.

I svetski i domaći stručnjaci se slažu da zagađen vazduh, odnosno, povećane količine ugljen dioksida umanjuju količinu proteina i minerala u mnogim biljkama naročito u pšenici, soji i pirinču. Zbog toga ističu da je neophodna promena tehnologije u pripremi hleba.

Stručnjaci se takođe slažu da u velikom broju sorti voća i povrća u znatnom procentu  nedostaju  bitni elementi kao što su proteini, fosfor, kalcijum, vitamini, gvožđe, magnezijum, cink i minerali.

Danak isplativoj proizvodnji seljaka i borba za opstanak na tržištu dovela nas je do bezukusne hrane, slažu se naši sagovornici.