Don Kihot je odustao. Nekadašnji bastion demokratije pri slomanju režima, grad odakle je krenulo slamanje onog režima, grad gde se osvajala sloboda protestima je zamro. I to u parlamentu, baš tamo gde ne sme. Leskovačka opozicija je odavno odlučila da napusti parlament, a u istu političku pat poziciju doveli su sebe i niški opozicioni odbornici. Bojkot! Jer je tako lakše.

 Naime, od početka nedelje opozicionari u skupštini uporno zahtevaju da se diskutuje o obrazovanju komisije za medijsku sliku u Nišu i javnu debatu, zahtevima za obeležavanje svih pružnih prelaza, rasvetljavanje svih slučajeva paljenja automobila, kao i vraćanje aerodroma gradu, ali vlast nonšalantno odbija da ova pitanja uvrsti u dnevni red uz obrazloženje da „predlog za proširenje nije u skladu sa Poslovnikom Skupštine grada“.

I svaki normalan čovek se odmah zapita da li je opozicija, i pored toliko godina provedenih u toj skupštini, zaista toliko nesposobna da Skupštini dostavi valjani zahtev. Ili su možda namerno pogrešili?

I onda bojkot i mentalitetno naslađivanje što NTV u svoj džep neće da stavi osam već samo hiljadu evra, jer je bez njih sednica trajala samo sat vremena. Odbornik Niške inicijative Srđan Nonić je trebalo da nastavi da radi ono što je dobro radio, ali u Skupštinskoj sali.

Nekako, kao da je opozicijom na državnom nivou zavladala pogubljenost i tupost, pa nikako da shvati da vlast sigurno nikada neće da priča o medijima, aerodromu, pružnim prelazima i paljenju automobila, već da je to njihov posao. I to zbog građana. Onih koji su ih birali da ih predstavljaju i brane njihove interese u parlamentu.

Ipak, deo krivice za smrt demokratije u niškom parlamentu mora se svaliti i na vladajuću većinu. Gospodo, čim u parlmaentu nema rasprave i vlada totalno jednoumlje, to znači da ste vi u debeloj krizi, a da u „državi Danskoj“ nešto počinje strašno gadno da smrdi.

Gradonačelnici Leskovca i Vranja otišli u Kinu. Goranu Cvetanoviću je to drugi boravak u ovoj azijskoj zemlji . Nadam se da će sa ovog “puta svile” da se vrati uspešno ostvarenog zadatka „predstavljanja Leskovca kao povoljnog mesta za investiranje“, jer nakon prethodnog boravka nijedan kineski investitor do danas nije uložio ni evro u Leskovac.

A glavna orata po leskovačkoj čaršiji ove nedelje bila je “sramno”, “nečovečno” i “bezosećajno” rušenje svečane sale Hotela Beograd. A najglasnije bundžije oko toga su, ne oni koji su tu slavili svoje maturske večeri, krunisali svoje ljubavi, provodili večeri, (davnih sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka), već oni koji i ne znaju kako je ta sala izgledala.

Stvarno ne razumem. Jeste da za Leskovčane važi da teško prihvataju novine, ali ta sala je izgorela u potpunosti i to u dva požara. Sam hotel već decenijama stoji u centru grada ruiniran, prljav, znojav, garav, da nas iz dana u dan podseća na to kako smo uništili sve što se uništiti moglo, a sada kada je neko kupio tu tužnu pocrnelu tvrđavu i želi da je obnovi, nama to smeta. Odmah se kreće sa onim tipičnim leskovačkim mešetarenjem: “Će viš’, on će sve da sruši i da si napravi tuj stanovi da izdaje”, “Jes’ be, sigurno gu legalno kupija. Odakle mu tol’ke pare? Da l’ mu gi tatko poklonija?”

Tako je bilo i sa Okruglim paviljonom. Nismo dozvolili da Mišković sruši Sajmište, i to je možda najpametnija stvar koju su zajedno sa lokalnom samoupravom građani isterali do kraja. Onda ga je on prodao našem čoveku. I opet nije valjalo: “A što baš na njega da ga prodav? Toj li neje imaja neko drugi da ga kupi?”, Lelelelele! Sve će da pokrši, od Sajam neće ostane nu ččkalica!”… A čovek lepo objasnio, da će se “Šajkača” obnoviti. Samo je, što je i logično, morao da promeni stari i zarđali krov i popucala stakla na objektu.

Mnogo smo, bre teški ljudi. Hoćemo novo, staro ne damo. I uvek će da se nađe neko kome je sve što se dešava u Leskovcu kao neka noćna mora. On zna da je je nenormalno i da nema smisla, ali ne može da se probudi iz znojavog sna.

Zmije su rešile da nam pokažu “svoga Boga”. Izujedale su šestoro ljudi u okolini Leskovca ko od šale. Od toga tri ujeda su bila, bez šale, od strane otrovnica. Zato, pazite se, pogotovo kada krenete na ova naša rečna kupališta koja nisu još uvek otvorena i ne zna se kada će.

“Lukava  zmija  je  prevarila  Evu  i  izvela  je iz  Raja.  Treba  biti  lukav  kao  zmija,  a  bezalen kao  golub  –  dobar,  miroljubiv  i  pun  ljubavi,  te  nasuprot  zmiji  koja  je izvela  Evu  iz  Raja  iskoristiti  mudrost  zmije,  a  bezalenošću goluba  privesti svakog  iz svoje  okoline  Raju.  To  je  osnovni  postulat  opstanka”, poruči Hristos.  Ako se nađete kojim slučajem sa poskokom oči u oči, pomolite se, jer možda će samo Bog moći da vas sačuva.

Policiji su bile potrebne dve godine da uhapse osumnjičenog za ubistvo Jugoslava Cvetanovića iz Vranja. Ukupno još 11 mafijaških ubistava sa juga Srbije, koji još uvek nisu razrešeni, nalazi se na spisku Crne knjige koju su zajedno napisali novinari KRIK-a i radija Slobodna Evropa. Ukupno 6 svirepih ubistava dogodilo se od 2012. godine do danas u Nišu, 3 u Leskovcu i po jedno u  Vranju, Surdulici i Aleksincu.

POVEZANO: CRNA KNJIGA Ovo su sva svirepa ubistva na jugu Srbije, mnoga su još uvek nerazjašnjena

Pa šta će ljudi…. Ne bi oni da se mešaju u to mafijaško raskrinkavanje sve dok policajca može da samara i gura svaki drugi pijani Piroćanac.

Jug Srbije je na Koridoru 10, na potezu od Doljevca do Preševa dobio 8 naplatnih rampi. Mislim da je to malo. Barem još toliko je trebalo da postavite.

Kad smo već kod Koridora 10… Iako je trasa kroz Grdeličku klisuru puštena u saobraćaj pre 20 i nešto dana,a  o bezbednosti prolaska ispod famoznih kosina se još uvek raspravlja. Svi nadležni okolišu da odgovore na to pitanje, ali potvrđuju da nad kosinama koje se očigledno obrušavaju bdije 50 svetskih inženjera i još toliko radnika. Malo li je? A zaboravili i da testiraju tunele pre nego što su ih pustili u rad, a sada će, sve do 25. jula da analiziraju „određene scenarije koja podrazumevaju automatsku detekciju pojedinih vrsta incidenata”. OK. Ja ću ipak starim grdeličkim putem na more, pa nek’ mi se iskrive sve felne do Leptokarije. Tamo ću sigurno da nađem nekog prinaučenog majstora iz Leskovac da ih ispravi. A ako ipak odlučim novim auto-putem da ne idem preko vlasotinačke petlje? Što? Zatvorili su je i o tome nisu obavestili javnost. Milina od evropskog saobraćaja!

A ovi iz moje uprave će da me odrobijaju ako se na kraju teksta ne pohvalim da smo osvojili čak dva Oskara popularnosti: jedan kao najčitaniji portal i drugi za postignute rezultate u istraživačkom novinarstvu. To još uvek postoji u Srbiji? Eto, dobili smo.