Zamenica gradonačelnika Niša Marina Kostić izjavila je za niške medije da lokalna samouprava najoštrije osuđuje i ograđuje se od nacističkih postupaka pojedinaca i grupa “koji su nespojivi sa slobodarskom tradicijom Niša”, a zatim slagala građane da su svi fašistički grafiti i neprimereni grafiti uklonjeni u ovom gradu. Iste večeri u novu antifašističku šetnju krenulo je dvadesetak Nišlija sa kantama i četkama u rukama, te su sa keja sami uklanjali iscrtane kukaste krsteve.Sledećeg jutra osvanule su na društvenim mrežama pretnje organizatoru antifašističkih protesta i opozicionom odborniku u lokalnoj skupštini Srđanu Noniću od strane profašističkih navijačkih grupa.

„Dirnuo si u grupu, naj…ćeš i započeo si proces bez povratka, ako treba i ispred skupštine te čekamo“, napisao je Noniću mladić koji se predstavlja kao deo navijačke grupe „Odred Beli Krstić“.

„Ovo je direktan udar na ustavni poredak zemlje, jer se preti i po političkoj osnovi, da će ispred Skupštine da se čekaju ljudi koji su birani od strane naroda na izborima. Ovaj poziv na direktan linč predstavnika u Skupštini grada je rušenje ustavnog i pravnog poretka Srbije. Po mom mišljenju meni je ovo pretnja terorističkim aktom ispred Skupštine grada. Isti pojedinci koji su pretili i pokazivali naci pozdrave na keju pri mom snimanju za vreme protesta, su u grupu sa naci slikom na FB profilu, na utakmicama Radničkog su izdvojeni od navijača Radničkog, siguran sam da su od ranije poznati organima države. Oni su nacisti, huligani, bodu noževima ljude i studente, sada bi da čekaju predstavnike naroda ispred parlamenata. Tražim od vas da u što kraćem roku pronađete, identifikujete i sankcionišete ove pojedince, ukoliko to ne uradite neki od nas će morati sami da se brane od kriminalaca, što vodi u nepredviđeno stanje društva“, zavapio je istog dana bespomoćno Nonić.

Bespomoćno, kažem, jer je ponovo udario glavom o zid ćutanja od strane nadležnih organa koji bi u svakoj normalnoj državi odmah pohapsili one koji prete da će nekoga pretući ili možda ubiti ispred zgrade Skupštine grada. Ali sve je to nebitno jer će predstavnici lokalne vlasti i sledeće godine u februaru tobože brižno položiti vence na „Crvenom krstu“ prilikom obeležavanja dana proboja logora, dok im umeđuvremenu bodu sugrađane noževima samo zato što nose antifašističke majice ili prete smrću zato što brišu kukaste krsteve po istom onom gradu za koji, kako ono rekoše, da je „slobodarskog duha.

Da li bi i ove nedelje trebalo da se pitam kako smo došli do toga? Fašizam nedeljama slobodno lebdi nad gradom koji je u Srbiji najviše stradao od nacističke ruke sredinom prošlog veka. Upravo je sada onaj trenutak u kojem se odlučuje o smeru budućnosti i na nama je politička odgovornost da sprečimo svaki fašizam, ali je pravo pitanje da li to uopšte želimo. Jer situacija ne jenjava već postaje sve gora i opasnija. Jer fašizam nije pobeđen nego je, čini se,  jači nego ikad. A naša svest je zakazala i nadam se da će se probuditi možda već sutra.

U ovom trenutku iz Leskovca planira da se iseli više od 40 posto građana. Ovo su rezultati tromesečnog istraživanja koje se konkretnije bavi stavovima i namerama stanovništva o preseljavanju i utvrđivanju uticaja migracija na demografsko starenje u četiri jedinice lokalne samouprave – Zaječar, Leskovac, Zrenjanin i Užice, a koje je sproveo Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu. Na listi potencijalnih mesta za preseljenje većina je navela inostranstvo – oko 46 odsto, dok se nešto oko 20 procenata izjasnilo da bi želelo u Beograd ili u neku drugu opštinu.

I odmah po objavljivanju ovih rezultata počeli su da stižu komentari kako je u pitanju samo „obična migracija stanovništva“, te kako se u Leskovcu živi mnogo bolje, kako su fabrike pune fabrika i kako je ovo istraživanje čista glupost. Isto ono istraživanje koje je u aprilu u svom kabinetu najavio lično gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović i nestrpljivo očekivao njegove rezultate. Pa, eto ih.

Činjenica je da u Leskovcu određeni broj ljudi živi bolje, da su u fabrikama u kojima rade, reklo bi se, pristojne plate (kao i vama u lokalnopj samoupravi), ali zabopravljate na činjenicu da je Leskovac i dalje na začelju po prosečnimprimanjima, da većina radi za minimalac ili na crno za 10 ili 15 hiljada, a i dalje je, i to po zvaničnim podacima na hiljade i hiljade nezaposlenih. I možda su oni ovakvog stava delimično u pravu, ali ne sele se naši sugrađani samo zbog zbog toga.

Odlaze jer svaki put kada ovako saspu istinu u oči, ovi, utopljeni u populizam, počinju da ih razvlačite po asfaltnoj prašini, davie u barama raskopanih ulica, guraju u mulj onih neasfaltiranih, i to na najprimitivniji mogući način, iznoseći prljav veš iz njihovog privatnog života, često i totalne izmišljotine i neistine, samo kako bi srozali njihov integritet, ličnost i ugled (ako ga uopšte imaju) u ovoj malopalanačkoj sredini. Jednom rečju, što bi rekao predsednik, počinjete da ih prezirete samo zbog toga misle drugačije od vas, a svaki prezir veoma lako može da preraste u mržnju. Svako ruganje drugačijem ili drugačijem mišljenju, na ovakav način, može lako da preraste u fašizam.

Ali ono što je najgore, ogorčeni zbog vaših postupaka, i oni počinju da se ponašaju na identičan način. A niko ne želi takav odnos sa komšijama. I onda se deo hrabrih odluči da se odseli u nadi na neko bolje mesto, određeni procenat ostane u kući i prekrije se ćebetom preko glave čekajući da celo ovo ludilo prođe, dok ima i onih (neko bi rekao paranoičnih) koji se skrivaju ispod stola u strahu da svakog trenutka zbog ovakve podeljenosti društva ne započne građanski rat. I šta raditi u tom vremenu kada je ljudski život jeftin a časne ljude nema ko da zaštiti?

Hašim Tači juče je od poslanika u Prištini zatražio da poštuju političku volju Albanaca izraženu na referendumu 1992. o pripajanju Kosovu, potvrđenu borbom tzv. oslobodilačke vojske za Preševo, Medveđa i Bujanovac. Prema ovoj Tačijevoj rezoluciji, zahtevi Albanaca „koji žive na svojim ognjištima u opštinama koje su pod kontrolom Srbije: Preševo, Bujanovac i Medveđa, prema njihovoj slobodnoj volji za samoodređenje, su legitimni i u skladu sa međunarodnim pravom“.

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Ðurić izjavio je da raspirivanje lažnih snova o nekakvom prisajedinjenju opština Vranjske kotline samoproglašenom Kosovu jeste isto što i poziv na eskalaciju mržnje i nepoverenja među stanovnicima Preševa, Bujanovca i Medveđe. On je ukazao da u Preševu, gde većinski žive Albanci, Bujanovcu u kome više od polovine stanovništva čine nealbanski narodi i Medveđi, gde Albanci žive u simboličnom broju, Tačijevi sunarodnici žive u miru i normalnim odnosima sa svojim komšijama Srbima, kao građani Srbije. „Tako je bilo, tako je danas i tako će biti zauvek„, poručio je Ðurić.

On kaže da su Tačijeve ideje o širenju takozvane velike Albanije na istok deo „mračnih i zauvek poraženih šovinističkih projekata“, i niko, a ponajmanje Albanci na jugu centralne Srbije, ne može imati koristi od reanimacije ideologija mržnje.

I eto novog termina, pojmovno bliskog fašizmu. Šovinizam je uverenje u nadmoćnost ili superiornost vlastite skupine ili naroda nad drugima. Šovinizam je vid preteranog i agresivnog nacionalizma. „Šovinisti se osećaju superiorni prema pripadnicima drugih naroda i tako obezvređuju druge ljude. Šovinizam u ekstremnim slučaju dovesti do politike progonjenja, istrebljivanja, ugnjetavanja“, – izvor Wikipedija. Pa, kako je patrioti Đuriću uopšte uspelo da neke druge okrivi da su šovinisti?

Jer naše poimanje patriotizma je sasvim drugačije. Kod nas on obavezno mora biti neprijateljski okrenut prema nekome. Mora se naći neprijatelj koji ce se mrzeti inače ti nisi patriota. Juče su to bili Hrvati, Bosnjaci, Albanci, EU ili NATO … danas pripadnici sopstvenog naroda koji misle drugačije. Ono što brine je što sve to prerasta u mržnju koja više nema veze ni sa kakvim patriotizmom.