Zarazno trovanje hranom je grupa infektivnih bolesti sa sličnim simptomima i uzrocima, a koji se najčešće javljaju u toplim mesecima. Hrana je veoma pogodna sredina za rast i razmnožavanje mnogih mikroorganizama. Najznačajnije namirnice u tom smislu su meso, jaja, mleko, ribe , voće i povrće, kao i njihovi proizvodi“, počinje priču doktorka Zorana Kulić.

Svako termički obrađeno jelo može se smatrati sigurnim ukoliko nije naknadno zagađeno. Ukoliko je hrana izmenjenog izgleda, boje i mirisa, ne preporučuje se njena upotreba

“Faktori rizika su visoke temperature, poremećaji u vodosnabdevanju, način ishrane, migracija stanovništva i povećan broj insekata i glodara. Prema crevnim zaraznim bolestima osetljiviji su mala deca i starije osobe, kao i lica sa poremećajima u želucu . Inkubacija kod crevnih zaraznih bolesti je različita, od nekoliko sati do 30 i više dana”, objašnjava doktorka Kulić.

Klinička slika crevnih zaraznih bolesti je različita, kod najvećeg broja se sreću bolovi u stomaku, mučnina, povraćanje, proliv, povišena temperatura.

Međutim, u nekim slučajevima napadaju se i drugi organi naprimer centralni nervni sistem kod dečije paralize i seroznog meningitisa.

“Opšte i najvažnije mere prevencije su pre svega sprečavanje fekalnog zagađenja hrane i vode za piće. Zato je neophodno obezbediti: dovoljne količine higijenski ispravne vode za sve potrebe, higijenski odvod fekalnih i drugih otpadnih materija. Redovno pranje ruku vodom i sapunom posle svakog vršenja nužde i pre svakog obeda je obavezno . Neophodno je zaštiti gotovu hranu od fekalne zagađenosti i efikasno suzbiti muve i glodare. Zdravstveno prosvećivanje stanovništva je od velikog značaja za suzbijanje crevnih zaraznih bolesti”, preporučuje naša sagovornica.

Doktorka Kulić ocenjuje da prevencija crevnih zaraznih bolesti zavisi pre svega od obrazovanosti ljudi koji rade na pripremi i distribuciji hrane, od pravilnih postupaka prilikom pripremanja i čuvanja hrane, kao i od lične higijene.

Čitav niz mikroorganizama mogu da zagade hranu i dovedu do trovanja

“Najčešće su to: Salmonellae, Staphylococcus pyogenes, Clostridium, a mogu i E. Coli, B.proteus, Enterococcus. Nastanak bolesti odvija se na dva načina kada uzročnici luče svoje egzotoksine u hrani (Staphylococcus pyogenes, Clostridium) i kada su uzročnici enormno namnoženi u hrani, a uneti u organizam i oslobađaju svoje endotoksine (salmonele, šigele, uslovno patogeni mikroorganizmi)“, ističe doktorka.

Dodaje da su uzročnici koji izazivaju zarazno trovanje hranom otporni u spoljnjoj sredini i u namirnicama mogu da prežive i nekoliko dana, a zanimljivo je da su osetljivi na dezinfekciona sredstva.

“Prema zakonskim propisima trovanja hranom uzrokovana bakterijama ne podležu obaveznom prijavljivanju. Ovo važi od januara 2018. godine, tako da se na području Jablaničkog okruga, više ne registruju slučajevi obolevanja, ali to ne znači da ovih bolesti nema“, kaže Kulićeva.

U periodu od 2013. do 2017. godine kada su se ove zarazne bolesti registrovale, bilo je prijavljeno 140 slučajeva trovanja hranom čiji su uzrok bile bakterije, a bilo je i 10 epidemija u kojima je obolelo 37 lica, a doktorka otkriva da su ove epidemije na području Jablaničkog okruga pre svega su porodične.

Od salmonele u Jablaničkom okrugu od početka godine do sada je 14 obolelih, dok se ova zarazna bolest i dalje se obavezno prijavljuje u Zavodu za javno zdravlje u Leskovcu.

“Na području Jablaničkog okruga u prvih šest meseci 2019. godine registrovano je 14 slučajeva obolevanja od salmoneloze. Od 2014. do 2018. godine registrovano je 459 slučajeva obolevanja od salmoneloze, a put prenosa bila je hrana. U istom periodu bilo je i 19 epidemija u kojima je obolelo 53 lica. I u ovim slučajevima pre svega su porodične epidemije“, dodaje doktorka.

Trovanja hranom uzrokovana stafilokokom kod dece i starijih ljudi izgledaju dramatično

“Uzročnik je stafilokok koji u hrani luči enterotoksin. Izvor zaraze je čovek i to češće oboleli: sa gnojnim promenama na koži (furunkul, karbunkul, panaricijum i dr.) ili anginom, faringitom. Značajna je uloga i zdravih nosilaca (nos, ždrelo) kao izvora zaraze. Put prenosa je i u ovom slučaju hrana“, objašnjava doktorka Kulić

Najčešće namirnice koje izazivaju trovanja hranom uzrokovana stafilokokom su mleko i mlečni proizvodi, sladoled i razni poslastičarski proizvodi.

Inkubacija je vrlo kratka, od 30 minuta do 4 sata od momenta konzumiranja zaražene namirnice, dok je klinička slika bolesti burna.

„Bolest počinje naglo, mukom, povraćanjem, bolovima u trbuhu, malaksalošću. Sve to izgleda jako dramatično, naročito kod dece i starijih ljudi. Iz tih razloga potrebno je javiti se lekaru. Nadoknada tečnosti i elektrolita je jako bitna. Bolest je rasprostranjena svuda u svetu.I stafilokokna trovanja su najčešća leti”, ocenjuje naša sagovorinica,

Sprečiti trovanje hranom sa stafilokokama moguće je samo obezbeđivanjem higijenskih uslova, a od velikog je značaja pravilno rukovanje i čuvanje namirnica u frižiderima i drugim rashladnim uređajima.

„Takođe, potreban je zdravstveni nadzor nad osobama koje rade sa namirnicama, odnosno redovni sanitarni pregled. Sva lica kod kojih se u brisevima ždrela ili nosa nađe bakterija stafilokokus aureus odstranjuju se s posla, dok nakon lečenja ponovljeni brisevi ne budu negativni. Neophodna je stalna edukacija lica koja rade sa namirnicama”, napominje Zorana Kulić.

Infekcije uzrokovane salmonelama potiču od životinja

Izvor zaraze su domaće životinje svinje, psi, mačke,a mogu da budu i glodari, ptice i živina.

„Životinje mogu da boluju od salmoneloza, ali su češće kliconoše. Salmonele se izlučuju izmetom i urinom. Izvor zaraze može da bude i čovek, kako bolestan tako i kliconoša. Naročito se nosilaštvo dugog trajanja sreće kod dece i to omogućava cirkulaciju ovih uzročnika u dečijim kolektivima“, objašnjava doktorka.

Životne namirnice kojima se prenosi salmonela su: meso , proizvodi i jela od mesa, jaja i sve ono gde se ona upotrebljavaju ,kremovi, kolači, sladoled i prenose se ako su namirnice nedovoljno termički obrađene.

„Češće boluju deca u prvim godinama života,a osetljive su i starije osobe sa hroničnim oboljenjem, kao i oni sa oslabljenim imunitetom. Inkubacija je kratka, najčešće 2 do 24 sata, ređe 48 sati“, kaže doktorka.

Klinička slika je različita, od lakih do veoma teških oblika. Bolest počinje naglo, bolovima u trbuhu, povraćanjem i pojavom proliva. Javlja se malaksalost i povišena temperatura.

Doktorka ovde upozorava da se lekovi ne smeju uzimati na svoju ruku i odmah se javiti lekaru, kao i da je ovde jako bitna nadoknada tečnosti i izgubljenih elektrolita.

“Hranu treba termički obraditi na temperaturi iznad 65 stepeni Celzijusa i konzumirati u roku od najduže 2 sata nakon pripreme ili je čuvati u frižideru na temperaturi ispod 8 stepeni Celzijusa. Neophodno je zaštiti je od insekata i glodara“.

Najvažnija preventivna mera je dobro pranje ruku i pribora za obradu namirnica,posuđa, radnih površina na kojima se sprema hrana.

„Za upotrebu koristiti higijenski ispravne namirnice sa deklaracijom. Treba izbegavati pravljenje majoneza, filova, kremova i sladoleda od živih, termički neobrađenih jaja i ne jesti nedovoljno pečeno meso sa roštilja”, zaključuje doktorka Kulić.