Nekako je nezapaženo prošla vest ove nedelje da će se nova epizoda Betmena crtati u jednom leskovačkom stanu, da je DC Comics, najprestižnija svetska kompanija koja se bavi strip kulturom, angažovala Srđana Nikolića Peku da udahne život najpopularnijem strip junaku. Peka, Leskovčanin, drugi je Srbin, posle Nišlije Viktora Bogdanovića, koji je doveo jednog super heroja na Balkan.

Ne samo da su izostale čestitke, kako opšte javnosti tako i njegovih kolega, kukturnih radnika i lokalne vlasti ovom leskovačkom umetniku, već i sva moguća priznanja za njegov dugogodišnji doprinos, stvaralaštvo i rad. Radovi ovog umetnika bili su izloženi na posebnoj izložbi u Buen Airesu u Argentini, organizovanoj posebno u njegovu čast, a od grada nakon toga nije dobio ni zahvalnicu. Njegovo ime je ušlo u Britansku antologiju stripa, ali je morao  sam da finansira štampanje izdanja sopstvene strip edicije koja je u Srbiju stigla preko Makedonije, a izolovan, čak i od leskovačke Balkanske smotre stripa i strip škole (čiji je bio osnivač), prisiljen je da novu epizodu Betmena, koju će pročitati za par meseci nekoliko miliona ljudi širom sveta, crta u 40 kvadrata svog stana, za trpezarijskim stolom, u centru Leskovca.

Inače, samo par nedelja ranije, prilikom boravka francuskog predsednika Emanuela Makrona u Beogradu, između dve države potpisan je sporazum između francuskih i srpskih institucija – Francuskog instituta u Srbiji, Međunarodnog centra za strip i ilustraciju iz Angulema, grada Pančeva i agencije Komunikart, što je iznenadilo mnoge umetnike koji se bave devetom umetnošću.

Najpre iz razloga što je jedan od najvećih centara stripa u Srbiji zapravo Leskovac, a već dve decenije unazad Balkanska smotra mladih strip autora jedna od najprepoznatljivijih manifestacija u svetu devete umetnosti koja je samo ove godine okupila 3.017 izlagača iz 67 zemalja sa svih šest kontinenata.

Marko Stojanović – scenarista, čiji stripovi obilaze svet – prokomentarisao je za BBC da Pančevo nije pogrešan izbor, ali da je potpisivanje sporazuma između Francuske i Srbije iznendailo većinu onih koji se bave devetom umetnošću u Srbiji jer niko o tome nije bio obavešten.

Ali, ako se čak i oglušimo na devetu umetnost  i ostavimo je po strani, Leskovac je u poslednjoj deceniji, najpre realizacijom ideja mnogobrojnih kulturnih radnika iz ovog grada, uspeo da se ucrta značajnim portretom na kulturnoj mapi ne samo Srbije već i Balkana. To je priznao i sam ministar kulture Vladan Vukosavljević boraveći ove nedelje u Leskovcu na poziv direktorke leskovačke Narodne  biblioteke.

“Leskovac su ranije zvali Srpski Mančester, danas Leskovac može biti nazvan i srpskim Edinburgom ili srpskim Liverpulom, koji je bio evropska prestonica kulture, ali, manimo se ostrvskih metafora, pređimo na srpske: Leskovac je, evo obajvljujem Srbiji i svim građanima Srbije, uzorita kulturna sredina, primer za uzor kada je kulturni život u pitanju”, izjavio je ministar kulture i informisanja.

I toliko. A mi od lepe reči i konstatacije koje smo i sami svesni, od ovog ministarstva nemamo skoro ništa. Da nam nije “magičnih” devet posto koje iz gradskog budžeta lokalna samouprava odvaja za kulturu, što Leskovac svrstava u sam vrh opština i gradova u Srbiji po izdvajanju za kulturu, sigurno ne bi imali ni LIFFE, ni postavke Narodnog muzeja koje se izlažu u Parizu, ni STRINGS… A na nove i tako prekopotrebne prostorije za biblioteku, čijim radom je ministar inače fasciniran, ipak ćemo morati, još uvek ne znamo koliko, morati da sačekamo.

Poznato je da leskovački kulturni radnici, jako cenjeni u ovim krugovima širom zemlje i regiona, često rade uz pomoć “štapa i kanapa”. I zato je ovonedeljni pregled posvećen njima, jer osim pohvale za svoj talenat i trud često ne dobijaju ništa ili samo mrvice.