Anemija narušava kvalitet života, umanjuje životne i radne sposobnosti i često onemogućava normalno funkcionisanje čoveka, a u razgovoru sa jedinim hematologom Opšte bolnice u Leskovcu doktorkom Evicom Simonović, saznajemo u kom dobu najčešće dolazi do anemije, kako se najefikasnije leči i kako i da li možemo prirodnim putem održavati normalne vrednosti gvožđa u krvi.

“Najčešći uzrok pojave anemije je neadekvatna ishrana i što je najbitnije ona pogađa,pre svega kategorije stanovnika sa najvećim potrebama.To su odojčad, deca,omladina,trudnice, dojilje,žene u generativnom period”, objašnjava šef hematološkog odseka, doktorka Evica Simonović magistar medicinskih nauka, specijalista interne medicine i subspecijalista hematologije.

Postoje različite vrste anemija, a najčešća je ona koja nastaje zbog deficita gvožđa odnosno sideropenijska anemija i ona se javlja kod 35 i 75 posto trudnica i kod preko 40 posto žena u fertilnom periodu.

„Odrastao muškarac praktično ne gubi gvožđe i ne bi smeo da ima ovakvu vrstu anemije, osim ako ne postoji neko hronično krvarenje. Negde između 15 i 40 godine učestalost anemije je do 10 do 20 puta češća kod osoba ženskog pola, a posle 45 godine učestalost je ista kod oba pola”, ističe doktorka.

Uzroci sideropenijske anemije su neadekvatan unos i apsopcija gvožđa, loše iskorišćavanje, povećane potrebe i povećani gubitak, dok se povećane potrebe za gvožđem upravo javljaju kod odojčadi, dece, omladine u periodu intenzivnog rasta i razvoja, kod trudnica i dojilja, žena u generativnom periodu i kod osoba koje se bave sportom.

„Svi oni imaju veću potrebu za unosom gvožđa nego ostala populacija, tako da kod njih sideropenijska anemija može češće da se javi. Nedovoljan unos imamo i kod starijih osoba, ponekad možda i kod nekih vegetarijanaca”, kaže naša sagovornica.

Kada kaže unos, doktorka naglašava da je u pitanju hrana koja je bogata gvožđem, jer činjenica je da se gvožđe iz namirnica životinjskog porekla bolje iskorišćava od onog iz namirnica biljnog porekla.

“Smanjenu resorpciju gvožđa imamo kod različitih gastrointestinalnih oboljenja, kod različitih vrsta gastritisa, nakon operacija želuca ali i kod karcionoma želuca i kod celijačne bolesti“, objašnjava doktorka Simonović.

Veoma značajan uzrok gvožđe deficitarne anemije jeste gubitak gvožđa, pri čemu svako krvarenje u zavisnosti od inteziteta dovodi do ove vrste anemije .

To su najčešća krvarenja iz gastointestinalnog trakta , urogenitalnog trakta i pre svega menstrualna krvarenja, pa smo pitali doktorku koje su to dnevne potrebe za gvožđem?

“Dnevne potrebe za gvožđem su jedan do dva miligrama što zavisi od životne dobi. Recimo muškarci, kao i žene koje su u menopauzi imaju potrebu oko jedan miligram. Međutim , žene u reproduktivnom periodu imaju i do tri puta veće potrebe. Isto važi i za adolescente. U trudnoći, naročito u poslednja tri meseca trudnoće potrebe za gvožđem se povećavaju i do šest puta”, odgovara Evica Simonović.

Simptomi i dijagnoza anemije: Nema organa, tkiva, sistema organa koji ne pati u anemiji

„Pacijenti mogu imati simptome od strane svih organa i sistema. Na primer simptomi od strane centralnog nervnog sistema, mogu biti pospanost, zamor, nesvestica, vrtoglvica, depresije, poremećaj pamćenja i sna. Zatim simpotomi od strane gastrointestinalnog trakta su mučnina i loš apetit. Od strane kardiovaskularnog sistema otežano disanje, ubrzani srčani rad, pojava šumova na srcu, a ukoliko postoji srčana slabost ona će biti značajno pogoršana postojećom anemijom“, napominje naša sagovornica.

Dodaje da genitalni trakt takođe daje svoje simptome u smislu problema sa menstruacijom, sa gubitkom libida i slično, a javljaju se simptomi i od strane imunološkog sistema kada su osobe sklonije infekcijama i prehladama.
Zatim su tu i opšti simptomi, kao što su slabi i krhki nokti,opadanje kose, loš kvalitet kože.

Jedan od prvih dijagnostičkih koraka za lečenje je dobro uzeta anamneza, znači razgovor sa pacijentom , šta je to što on oseća, koje su to njegove tegobe, na šta se žali.

“Pored anamneze, obavezan je klinički pregled i laboratorijske nalaze. Krvnu sliku,biohemijsku obradu pacijenta,određivanje nivoa sreumskog gvožđa u krvi, kapacitete gvožđa i feritin koji je jedan od najboljih pokazatelja ukupne količine gvožđa u organizmu i koji najbolje korelira sa ukupnom količinom gvožđa u organizmu. Nekada nam je potreban razmaz periferne krvi, retko kada se radi biopsija ili punkcija koštane srži”, ispričala nam je doktorka.

Danas postoji mogućnost da se sve ove laboratorijske nalaze, počev od krvne slike do feritina (koji se radi poslednjih godinu dana) urade u našoj bolnici, tako da, kako kaže doktorka, oni te pacijente veoma dobro mogu da dijagnostikuju na ovom nivou, što znači da nije potrebno da oni odlaze u drugu ustanovu, dovoljno je samo da se jave izabranom lekaru.

“Ako nismo otkrili uzrok anemije,l ečenje može da bude samo maskiranje kliničke slike. Kada imamo žene u generativnom periodu vrlo čest uzrok anemije su produžena i pojačana menstrualna krvarenja. Kada imamo odrasle muškarce i žene u postmenopauzi obavezno je ispitivanje digestivnog trakta,urološki pregled ginekološki pregled i ostala ispitivanja prema proceni lekara“, objašnjava Simonovićeva.

Kod žena nakon menopauze i kod muškaraca nemaju, ističe, fiziološki razlog pa moraju da tragaju koje je to mesto, koji je to organ, sistem organa, zbog kojih pacijent ima smanjenu količinu gvožđa u organizmu.

Doktorka ocenjuje da ako su davanjem preparata gvožđa popravili krvnu sliku, a nisu otkrili odakle pacijent krvari i koji je osnovni uzrok anemije, ništa nisu uradili.

„U takvim slučajevima pacijentu možemo da naškodimo i odložimo postavljanje dijagnoze osnovne bolesti. Iz ovih razloga se neki pacijenti upućuju na specijalističke i subspecijalističke preglede”.

Anemija se koriguje za mesec do dva, ali se leči duže

“Bitno je da prednost dajemo peroralnom unošenju preparata gvožđa, dakle preparata koji se piju. Zato što je to fiziološki put kojim gvožđe ulazi u organizam i postoje veoma suptilni mehanizmi resorpcije gvožđa“, kaže doktorka Evica.
Ona dodaje da se primena gvožđa, parenteralnim, intravenskim putem primenjuje samo u određenim strogo indukovanim situacijama i da na tržistu postoji mnogo preparata gvožđa, dok je terapija individulana i prilagođena svakom pacijentu.

“Važno je da popunimo depoe gvožđa, jer ako smo samo normalizovali krvnu sliku posle nekoliko meseci imaćemo sličnu situaciju, recimo kod žena u reproduktivnom periodu. Pacijent mora biti disciplinovan u uzimanju preparata, što je ponekad teško zbog dužine uzimanja leka. Već pri prvom pregledu lekar treba da skrene pažnju koliko dugo bi terapija trebala da traje”, savetuje naša sagovornica.

Njena preporuka je da svakako treba voditi računa da se i ishranom unese dovoljno gvožđa, jer ako je dijagnostifikovana sideropenijska anemija samo lečenje ishranom nije dovoljno.

“Ako je anemija izazvana nekim krvarenjem, gastrointestinalnim, urološkim, ako je sanirana osnovna bolest, takav pacijent neće imati potrebe za preparatima gvožđa. Ali, ako su u pitanju žene sa produženim i pojačanim menstrualnim ciklusima, postoji stalni fiziološki rizik za gubitak gvožđa. Kada se normalizuje krvna slika savetuje se povećani unos gvožđa u ishrani, međutim ako su gubici gvožđa mesečno vrlo veliki , može se uvesti terapija gvožđem samo u toku menstrualnog ciklusa“, savetuje naša sagovornica “.

Anemija kod dece

“Sa rođenjem se određena količina gvožđa preuzima od majke. U tom slučaju ako je majka bila anemična i odojče će biti anemično. Vrlo često je uzrok i neadekvatna ishrana. Kod dece koja kreću u period intenzivnog rasta i razvoja, to su povećane potrebe za gožđem. Kod devojčica nastaje fiziološki gubitak mesečno”.

Da li anemija može biti uzrok drugim bolestima?

“Anemija može značajno da pogorša druge hronične bolest. Najčešće su to bolesti kardiovaskularnog sistema: srčana slabost, kardiomiopatija, Angina pektoris i slično.Recimo, pacijent koji boluje od Angine pektoris i ima anemiju znatno češće će imati bolove u grudima, veću isheniju srčanog mišića pa će i njegove tegobe biti izraženije“, odgovara doktorka.

U lečenju ovih bolesnika terapija anemije je sastavni deo, a Simonovićeva ističe da anemija može da bude uzrok i ubrzanog rada srca, ali kada se normalizuje krvna slika i tahikardija nestaje.

„Sideropenijska anemija je složen problem u čijoj dijagnozi i lečenju učestvuju lekari različitih specijalnosti i subspecijalnosti”, zaključuje u doktorka Evica Simonović u razgovoru za Jugmediu.