Veče koje ću pamtiti po druženju sa divnim ljudima, ludi koji vole sve ono što nedostaje savremenom čoveku i brzom načinu života, je  Ribarsko veče u Grdelici, skup ribara i ribarskih društava iz celog Jablaničkog okruga, uz pripremanje riblje čorbe i ostalih specijaliteta od riba.

Veče je počelo kada su direktor Doma kulture Grdelica Marko Trivunić, glavni organizator ove manifestacije, i Momčilo Popović, ljubitelj ribolova i njegova supruga, svakom gostu pružili ruku prijateljstva.

Ona stara poznata uzrečica „U ribara mokre gaće za večeru ne zna šta će“, te večeri nije „pila vodu“, jer je trpeza bila puna i prepuna.

Atmosfera opuštena, svi se međusobno poznaju. To više nisu bili prosvetari, lekari, inženjeri, građevinari, sudije, advokati, direktori, policajci ili obični ljudi, već ribari i ljubitelji specijaliteta od riba.

Tu vlada, primećujem, nepisani kodeks uzajamnog poštovanja i uvažavanja. Slušam priče o ribolovu, o spremanju riblje čorbe ali i o ekologiji i nečistim rekama.

I oni su, zakljuljučujem, možda i poslednji ljudi koji se bore za čistu reku i prirodu koja je okružuje. Širokogrudi ljudi velikog srca. Za njih je vreme i novac stavljen u začelju života.

Uz Кozaračko domaće vino, počele su prve šale, ribarske stare i nove priče. Slatko sam se nasmejao i dobro zapamtio nekoliko njih.

Ribarsko veče, uz starogradsku muziku, ribarskim pričama punih zdravog smeha i prirodnog leka završilo se kasno u ponoć. Rastanak je bio vrlo srdačan, a ljubazni organizatori su nas domaćinski ispratili rečima “ Dođite nam sledeće godine“.