Završna aktivnost projekta “Zajedno smo jači“ koji su realizovali udruženja “Lav“ i “Žene juga“ iz Pirota bio je okrugli sto. Na ovom skupu osim predstavljanja rezultata projekta u diskusiji o samohranim roditeljima, problemima sa kojima se suočavaju i mogućim rešenjima, govorili su predstavnici lokalne samouprave, filijale Nacionalne službe za zapošljavanje, civilnog sektora i medija.

Projekat koji su udruženja “Lav“ i “Žene juga“ realizovala u Pirotu deo je projekta Beogradske otvorene škole “Aktivni gradjani-bolje društvo zagovaranjem ka saradnji i demokratskom razvoju Srbije“. Cilj projekta je poboljšanje položaja samohranih roditelja na području grada.

Prema rečima Jelene Marinković iz Udruženja “Lav“ ne postoji precizan podatak o ukupnom broju samohranih roditelja u Pirotu ali problemi sa kojima se suočavaju su različiti, od eknomskih do organizacionih.

„Naša istraživanja pokazuju da ih je izmedju 400 i 800. Baza podataka ne postoji. Problemi sa kojima se suočavaju su između ostalog siromaštvo, socijalna isključenost i nezaposlenost, zatim organizacioni problemi. Samohrani roditelji nailaze često na zatvorena vrata, nemaju adekvatnu saradnju sa institucijama. Osim tih zajedničkih problema svako od njih ima i neki lični problem koji ne može da reši ili teško reašva“, kaže Marinkovićeva.

Samohrani roditelji, svako iz svog ugla priča o problemima sa kojima se suočava.

Aleksandra Jovanović, diplomirani ekonomista, je samohrana majka dvoje maloletne dece. Ima ćerku od 7 i sina od 5 godina. Govori i ekonomskim problemima koje ima.

„Poslodavci nemaju razumevanja. Kad se zaposlim strahujem da koristim slobodne dane zbog bolesti dece jer brinem da li ću moći da se vratim na posao. Uglavnom radim kao trgovac jer sam završila srednju trgovačku školu. Od lokalne samouprave dobijam 2.500 dinara za svako dete“, priča Jovnovićeva.

Ljiljana Redžić, kaže da joj je suprug posle teške bolesti preminuo pre 8 meseci i ona ostala sama sa troje dece.

„Živim od socijalne pomoći i dečijeg dodatka. Radila sam na sezonskim poslovima dok su deca na raspustu. Mlađe dete je operisalo šum na srcu a ima i drugi zdravstveni problem, kasni sa uzrastom i neophodna je hormonska terapija“, kaže ona.

Miloje Nešić je samohrani otac troje dece mlađeg osnovnoškolskog uzrasta.

„Zaposlen sam i imam razumevanje kolega i ljudi koji vode kompaniju u kojoj radim. Problemi su organizacione prirode, oko odlaska u školu i povratka kući, vannastavne aktivnosti i slično“, objašnjava..

Siromaštvo, socijalna isključenost i nezaposlenost, samo su neki od problema samohranih roditelja. Učesnici debate o samohranim roditeljima saglasili su se da svako u okviru svoje nadležnosti treba da doprinese boljem sagledavanju samohranih roditelja kako bi ova kategorija stanovništva bila obuhvaćena strateškim dokumentima lokalne samouprave.

„Imamo dva cilja. Prvi je da se na lokalnom nivou formira novi Socijalni savet u lokalu a zatim da izradi novi Nacrt Strategije socijalne zaštite grada Pirota koji će prepoznati samohrane roditelje kao prioritetnu kategoriju za pomoć i podršku“, ističe Snežana Manić iz Udruženje “Žene juga“.

“Aktivni gradjani-bolje društvo zagovaranjem ka saradnji i demokratskom razvoju“ je trogodišnji program koji ima za cilj unapređenje prakse javnog zagovaranja u civilnom društvu, prakse koje zastupaju interese lokalnih zajednica i aktivno uključuju gradjane u svoj rad. Realizuje ga Beogradska otvorena škola uz podršku Američke agencije za medjunarodni razvoj USAID.