Kada je 1998. godine Tatjana Nikolić iz Niša, tada student, formirala nevladinu organizaciju sa jedinstvenim nazivom „Centar za devojke“, nije bilo ni jednog zakona ili uredbe koja bi se bavila pravima žena, devojaka i devojčica. Čak ni policija nije intervenisala u slučaju nasilja, pa je savetovala ženu koju tuče suprug da izađe van kuće, na ulicu, kako bi se slučaj zabeležio kao kršenje javnog reda i mira.

Zahvaljujući ponajviše nevladinim organizacijama u Srbiji, poput „Centra za devojke“, ta oblast je sada regulisana, zakoni su skoro identični evropskim, ali posla i dalje ima budući da se ono patrijrhalno u kojem je ženski rod potčinjen, prenosi s generacije na generaciju.

„Lično sam imala dvogodšnje iskustvo radeći na SOS telefonu kada sam sa grupom mladih žena odlučila da napravimo organizaciju jer sam videla ogroman problem. Na početku smo radile po inerciji, shvatajući šta nije dobro, a zakoni doneti u toj oblasti sredinom prošle decenije su nam olakšali posao, mada je njihova implementacija i dalje problematična, ne sa policijom i centrima za socijalni rad, već kada slučaj počne da dobija epilog na sudu, naravno, ne kod svih sudija i tužilaca“, priča Tatjana Nikolić.

Zašto baš Centar za devojke, pitamo?

„Upravo zbog takvih pitanja i primedaba smo nekoliko puta pokušale održavanje zajedničkih radionica devojčica i dečaka, srednjoškolaca. Verujte, to je ispadalo tako da su dečaci držali glavnu banku, kao pijaca, a devojčice su i dalje ostajale u svojoj povređenoj poziciji, pa smo od mešovitih grupa na radionicama odustale“, priča.

Cilj ove organizacije jeste borba protiv nasilja nad ženama generalno, ali prednost imaju mlade devojke, odnosno, učenice osnovnih i srednjih škola, s kojima je održano na stotine edukativnih radionica.

„Naš cilj je da kod njih stvorimo samopuzdanje i osnaživanje, stvaranje solidarnosti, cilj je da pričaju o onome što im se dešava i da zauzmu stav, da se oslobode. Nekada se desi da devojka po prvi put na našim radionicama javno kaže da je bila seksusalno uznemiravana, pa na kraju ispadne da nije jedina nego da se to desilo i drugim devojčicama iz grupe“, objašnjava.

Ipak, održavaju se radionice i sa dečacima, ali u odvojenim grupama

Cilj radionica je, takođe, razvijanje aktvizma i kreativnosti, prevencija nasilja, kao i zdravlje devojaka vezano za seskusalnost. Kroz takav vid radionica prošlo je 25.000 devojaka samo iz srednjih škola

„Mi ne držimo predavanja, mi radimo radionice i na njima su u centru pažnje mlade devojke. Krene se od male priče da bi se stiglo do velike, do cilja. U neku ruku, mi ih samo usmeravamo i naše radionice su veoma popularne i posećene“, priča naša sagovornica, dodajući da su na osnovu iskustava od 2017. godine uvele radionice na temu seksusalnog uznemiravanja devojčica i devojaka.

„To nasilje je često nevidljivo, ili ga često one koje trpe nasilje ne registruju tako, ili ih je sramota da o tome pričaju. Mi im govorimo da one nisu krive, da zbog toga ne treba da ih bude sramota, to je osnaživanje. Jednom se desilo da su posle radionice devojčice ispričale roditeljima šta im se desilo, pa su oni sutradan pre nas sa svojom decom stigli kod školskog psihologa“, priseća se.

„Centra za devojke“ organizuje i Femenističku likovnu koloniju

Za razliku od većine nevladinih organizacija, „Centar za devojke“ je baš zbog masovnosti postao primećen.

„Jednog momenta smo shvatili da moramo da budemo više u medijima, da se vidmo i čujemo, da naše aktivnosti dopru do ciljne grupe. Mislim da smo uspele u tome“, veli.

Od 2010. godine „Centar za devojke“ oragnizuje i festival, najpre pod nazivom „Femine“, a potom „ArtFemine“.

„To su festivali sa radionicama, panelima, filmovima, pozornicom i predstavama, sa koncertima, veoma posećeni. Na taj način lakše dođemo do publike, a naše predstave održavaju se i u Narodnom pozorištu Niš“, priča.

Kao i ostale nevladine organizacije van Beograda, i „Centar za devojke“, koji ima i SOS telefon, veoam teško dolazi do novca.

„Trenutno imamo dva projekta i jedan završavamo i uvek smo u strahu da li ćemo dobiti novi projekat. Kod lokalne samouprave smo nekoliko puta konkurisale i nismo prošle s našim projektima, a novac koji se daje u ministarstvima je nedovoljan za naše velike projekte“, objšanjava.

Kada su počinjali bilo ih 10, sada je oko 40 aktivistkinja, a ono što rade ne uči se, kaže Nikolićeva, ni na jednom fakultetu.

Iako usko vezane za rad sa devojčiama i devojkama, ali i sa ženama kada je u pitanju nasilje, aktivistkinje iz „Centra za devojke“ su društveno veoma angažovane, pa su tako bile učesnice na protestima kada se vodila, sada već izgbubljena bitka, za niški aerodrom.

„Politika nije naš prioritet, ali se oglasimo kada je u pitanju interes građana“, kaže predsednica nevladine organizacije „Centar za devojke“.

Projekat „NVO  glasnik 018“  sufinasiraNišan je od strane grada . Stavovi u podržanom projektu nužno ne održavaju stavove donatora