Hol Leskovačkog kulturnog centra od danas krasi spomen ploča u znak sećanja da je u toj zgradi, i danas jednoj od najlepših u centru Leskovca, bila upravna zgrada fabrike sapuna Jovana Vlajčića i njegovih sinova Petra, Milana i Todora, rodnačelnike hemijske industrije u gradu na Veternici, koji su doprinili stvaranju imidža srpskog Mančestera između dva svetska rata.
Otkiranju ploče prisustvovao je veliki broj porodice Vlajčić, među kojima i oni najmlađi a od kojih danas ni jedan ne živi u Leskovcu.
„Veoma smo srećni što je ipak našim roditeljima i dedovima omogćeno da obeleže ono što su stvarali godinama i na šta smo mi jako ponosni“, rekao je za juGmediu Predrag Banjić po majci Vlajčić, Todorov potomak.
„Drago nam je da smo dali doprinos kulturnom životu Leskovca. Moj deda Milan je je izgubio dva najmlađa sina u savezničkom bombardovanju Leskovca i to je bio veliki udar na našu porodicu. Imali su oko 20 godina. To bombardovanje je odnelo mnoge živote, ali je iništilo vođstvo Leskovca kao najveće ekonoske snage u Srbiji pa je danas on na periferiji“, ocenio je Dobrivoje Vlajčić, Milanov potomak, koji je za ovo slavlje stigao iz gradića pored univerziteta Oksford u Engleskoj.
O istoriji porodice Vlajčić, koja je obeležila najuspešniji period Leskovca u novijoj istoriji, govorio je Slobodan Vlajčić.
Za potomke žigosanih Leskovac još uvek centar sveta
Jovan Vlajčić (1834-1913) je osnovao fabriku sapuna za izradu lojanih sveća i peraćih sapuna sa desetak radnika još 1872. godine, 6 godina pre oslobođenja od Turaka, i ona se nalazila na Velikoj pijaci u Leskovcu. Kako je posao napredovao, uključili su se i njegovi sinovi Petar, Milan i Todor, pa 1906. godine fabrika počinje s proizvodnjom i šarenog sapuna. Za vreme Prvog rata bugarski okupatori su ruinirali fabriku, preduzeće se renovira, a na Žitnoj pijaci, gde je sada LKC, počinje da se gradi nova zgrada i biva završena 1926. godine. Pet godina kasnije, ista takva fabrika gradi se u Beogrdau, sa istim proizvodnim programom – peraći sapun „palma“ i još popularniji „dafina“, čije ime nose i drugi kozmetički i hemijski proizvodi.
„Pored najmodernijih mašina, fabrika u Leskovcu ima i dve laboratorije, sopstvenu štampariju i kartonažu, vozni park od kamiona i brendiranih dostavnih vozila. Sve je nestalo u savezničkom bombardovanju osim ove zgrade u kojoj se danas nalazimo“, kazao je Slobodan Vlajčić.
O ekonomskoj snazi preduzeća Vlajčića, onog u Leskovcu, poznatog kao „Kaloderma“ i onog u Beogradu, govore podaci koje je izneo Slobodan.
Primera radi, prozvodilo se 180 vagona sapuna, odnosno 1.800.000 kilograma godišnje ili 18.000.000 komada sapuna. Neka je prosečna vrednost cene sapuna od 100 grama bila 0,5 dolara, to znači da je godišnje bruto prihod fabrike bio 9 miliona dolara samo za sapun. Možemo samo da zamislimo koliko je Leskovcu u to doba značio jedan poreski obveznik, koji je sa drugim industrijalcima, a naročito iz tekstilne branše, doprineo tome da grad na Veternici ponese epitet srpski Mančester“, zaključio je Slobodan.
Kao što je juGmedia već pisala, posle rata oduzete su fabrike i porodične kuće i mngobrojan porodica ostala bez ičega. Neki od njih otišli su u Švajcarsku, Englesku, Austriju, Ameriku i Australiju, većina je ostala u Srbiji. Danas ima oko 150 živih potomaka Vlajčića.
Siromaštvo je trajalo kratko, jer su naslednici završili, velike škole. Među njima i ranije i sada ima doktora nauka, univerzitetskih profesora, pisaca, muzičara, arhitekata, tehnologa, lekara, stomatologa, filozofa, mašinskih i građevinskih inženjera i svi oni i danas čuvaju uspomenu na svoje preteke, pionire hemijske industrije u Leskovcu i Srbiji.
Goste je danas pozdravila direktorka LKC-a Sanja Conić, rekavši da se ideja o spomen ploči rodila pre nekoliko godina.
„Ovo je prilika da se zahvalim za donaciju koju smo dobili od porodice Vlajčić, a to je jedan ozbiljan aparat za digitalnu štampu, a mi se odužujemo jednim malim gestom, verujem za porodicu veliki, jer ono što je njihovo, a to je ova zgrada u kojoj se nalazimo, dobija onaj šlag na torti, a to je spomen ploča, podsećanje Leskovčana da je ovu zgradu sagradila porodica Vlajčić između dva svetska rata“, kazala je.
Gradonačelnik Cvetanović je ocenio da je ovo ispravljanje grešaka onih koji nisu znali šta rade.
„I Vlajčićima je posle Drugog svetskog rata oduzeta imovina. Iako oni više ne žive u našem gradu, njihovo ime će zauvek ostati uklesano u istoriji našeg grada. Ova ploča je znak pažnje i posveta ovoj porodici industrijalaca. Dali smo zavet da ćemo se svi zajednio sećati slavne prošlosti našeg grada i naše Srbije, ali svi istovremeno imamo zadatak, misiju i viziju da menjamo sadašnjost da bi naša deca imala bolju bubućnost. Jedna od ispravke nepravde je upravo ono što danas radimo. Čestitam i porodici Vlajčić i mnogim drugim porodicama koje su zaslužne za ovakav imidž grada, sa željom da oproste onima koji nisu znali šta rade“, istako je gradonačelnik Cvetanović.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
