Poslednji podaci objavljeni o prosečnoj zaradi od 373 evra u Leskovcu izazvali su pravu nevericu i salvu komentara na društvenim mrežama,  s obzirom da je poznato da preduzetnici na jugu Srbije uglavnom daju minimalce, a javna je tajna da i preduzetnici i neka preduzeća deo plate isplaćuju u kešu. Takođe, poznato je da veliki broj radnika nije prijavljen Nacionalnoj službi za zapošljavanje i radi “na crno”, o čemu je juGmedia izveštavala u više navrata.

Veliki broj komentatora, uglavnom na našoj Fejsbuk stranici, pisao je da zapravo realna prosečna zarada u ovom gradu nije veća od 200 evra, a da Republički zavod u saradnji sa medijima “lažira” podatke.

Prenosimo vam u tekstu samo deo komentara od sinoć:

U Republičkom zavodu za statistiku priznaju da u njihovu “računicu” ne  ulazi zbir svih zarada i tvrde da kada bi se to desilo, onda bi prosečna zarada ispala mnogo veća od ove prikazane.

“Republički zavod za statistiku Srbije ne uzima podatke od svih preduzeća, jer bi bilo nemoguće prikupljati i obrađivati te podatke na mesečnom nivou, već obuhvati negde oko 65 posto zaposlenih koji se biraju prema veličini pravnog lica i prema broju zaposlenih, od većih ka manjim. Podaci se uzimaju od privrednih društava, preduzeća, ustanova, zadruga – pravnih lica, ali i od privatnih preduzetnika – fizičkih lica, čiji podaci se uzimaju od Poreske uprave, iz obrasca PP OPJ o uplaćenom porezu”, objašnjava naš sagovornik iz Zavoda za statistiku.

Leskovac je poljoprivredni kraj, pa kada bi poljoprivrednici prijavljivali svoje prihode, prosečna plata bila bi daleko veća. To ne znači da nema velike sirotinje i onih koji u sivoj ekonomiji primaju po 15 i 20 hiljada dinara

Prosečne zarade izračunavaju se tako što se masa zarada isplaćenih u mesecu deli sa brojem svih zaposlenih, bez obzira na to da li su svi oni i primili zarade.

“Tačno je da ima mnogo radnika “na crno” u Leskovcu, ali naš posao nije da utvrđujemo koliko ih je, niti kolike su njihove zarade. Ali, zapamtite, Leskovac je pre svega poljoprivredni kraj. Da li znate koliko poljoprivrednika ima koji ne prijavljuju svoju dobit? Verujte, kada bi se i to uračunalo, prosek bi bio još veći”, tvrdi naš sagovornik.

On dodaje da zaista ima ljudi koji primaju 200 evra i to su uglavnom zaposleni u trgovačkim lancima.

“Međutim, imamo i dosta stranih i multinacionalnih kompanija koje imaju jako visoke plate i visokoobrazovanih ljudi. Nisu svi trgovci, tu su lekari, profesori, ceo javni sektor, gde se obično zahteva diploma, gde su zarade mnogo veće” kažu u RZS-u.

GDE JE PRAVA SREDINA

Ako uporedimo mesečne prihode sa zvaničnim zaradama u Srbiji, vidimo da oko 40 odsto stanovništva ima prihode manje od minimalne zarade, a sledećih preko 40 odsto prihode manje od prosečne zarade. Prihode manje od zvanične minimalne potrošačke korpe ima čak 70 odsto stanovništva, dok prosečnu potrošačku korpu može da priušti manje od 10 odsto stanovništva sa najvišim prihodima.

Treba naglasiti duboko uznemirujući karakter postojanja dve različite “potrošačke korpe”, koji svedoči o odnosu države prema siromašnim građanima kao građanima drugog reda, koji imaju manje potrebe od ostatka društva.

Da bismo došli do zaista visokih prihoda u Srbiji, bilo bi potrebno da raspolažemo podacima o prihodima promila, hiljaditih delova stanovništva, što nažalost nije dostupno u postojećim izvorima.