Za Danila Pejčića javnost je čula kad je njegova fotografija Marsa objavljena na Fejsbuk stranici američke organizacije Astronomers Without Borders (AWB).

Tadašnji vlasotinački gimnazijalac, a sad student Mašinskog fakulteta u Beogradu, nastavio je da neguje ljubav prema fotografiji. Danas je njegova Fejsbuk stranica  „Vlasotince koje ne bledi“  nešto što prate svi ljubitelji prošlosti varoši na Vlasini.

Kako se rodila ideja za nastanak stranice „Vlasotince koje ne bledi“?

Stranica postoji više od 3 godine, tačnije od 24. avgusta 2016. godine. Nastala  je na inicijativu Zorana Dimitrijevića, koji je primetio moj rad na prethodnoj stranici „Vlasotince u trenutku” sa savremenim slikama. Kontaktirao me je i predložio da pokrenem stranicu koja će biti posvećena isključivo fotografijama starog Vlasotinca. Na šta sam ja naravno pristao.

Kako dolaziš do fotografija i drugih dokumenta koje objavljuješ?

Do fotografija starog Vlasotinca je jako teško doći, jer su veoma retke, a ponekad i skupe. Dosta ljudi koji poseduju stare fotografije nisu ni čuli za mene. Uprkos tome, neki ljudi šalju svoje fotografije svakodnevno i time šire lepu sliku o Vlasotincu i pokazuju nam lepotu stare varoši. Ovim putem želim da se zahvalim svima onima koji šalju svoje fotografije svakodnevno. Takođe, pozivam i ostale da im se pridruže u našem cilju da sačuvamo istoriju Vlasotinca od zaborava.

Da li si sarađivao sa nekim ustanovama u Vlasotincu?

Jedino imam saradnju sa Narodnom bibliotekom „Desanka Maksimović“ i Gimnazijom „Stevan Jakovljević“. Biblioteka je od samog početka bila uz mene i podržala dve moje izložbe. Iz biblioteke gimnazije sam pokupio dosta interesantnih tekstova i fotografija. Nadam se da će se saradnja sa njima nastaviti.

Možeš li nam nešto više reći o tim izložbama?

Prva izložba je održana 22. septembra 2017. godine u Galeriji Biblioteke, pod nazivom „Vlasotince koje ne bledi“. Tu sam se prvi put pojavio kao urednik stranice i predstavio svoj rad. Veliku podršku u pripremanju izložbe mi je pružio Slobodan Ćukalović, tada predsednik Udruženja Vlasotinčana u Beogradu „Vlada Ilić“. Druga izložba je održana 26. juna 2018. i bila posvećena sećanju na katastrofalnu poplavu u Vlasotincu 1988. godine. Tokom pripreme ove izložbe bilo je dosta problema, ali je ipak održana uz pomoć direktora biblioteke Srbe Takića i Slobodana Ćukalovića.

Koja je najstarija fotografija tvoje kolekcije ?

Najstarija fotografija u mojoj zbirci je nastala pre 1889. Godine. Nju sam dobio od Đorđa Janića. Na slici se vide oficir Đorđe Janić, vlasotinački trgovac, tada u vojsci kralja Milana Obrenovića (sedi, prvi sleva) i Onufrije Bidžić (Nunča Bidžin), Janićev ordonans (s leve strane iznad Đorđa).

Trenutno u mojoj zbirci je preko 3000 fotografija i dokumenata u digitalnom i materijalnom format.

S obzirom da studiraš u Beogradu da li to uticalo na tvoj rad vezan za „Vlasotince koje ne bledi“?

Pre kretanja na studije nisam znao šta da radim sa stranicom, da li da nastavim ili da je prepustim drugome na upravljanje. Zato što gašenje stranice ne bi dolazilo u obzir, jer mesto poput Vlasotinca zaslužuje da se čuje za njegovu istoriju. Na kraju sam ipak odlučio da nastavim sa uređivanjem. Sada je malo teže, jer imam dosta obaveza, ali se trudim da ljude koji prate stranicu ne lišim interesantnih fotografija.

Kakvi su tvoji planovi u 2020. godini?

U planu su još dve izložbe koje planiram ove godine i još bolji rad stranice. Veliku podršku u radu stranice su mi pružili: Zoran Dimitrijević, Đorđe Janić, Slobodan Ćukalović, Bratislav Jovanović, Živan Šušulić, moja porodica, a najviše ljudi koji od samog početka prate moj rad. Cilj ove stranice ostaje isti da podstakne ljude kako bi izvadili fotografije iz starih ormana i albuma i da ih podele sa nama, kako bismo sačuvali istoriju i lepotu našeg malog mesta od zaborava.