Dok ledena snežna oluja pomera planine iznad kotline, u domu sedmočlane porodice Đorđević-Grujić s petoro dece od 5 do 12 godina je toplo i udobno, a iz šerpe na šporetu u skromnoj kuhinji izbija miris čorbe. To je privremeni dom ove velike porodice koja je pre šest meseci odlučila da napusti svetlosti rodnog Smedereva i preseli se u Crnu Travu na jugu Srbije, najsiromašnijoj opštini u Srbiji i po broju stanovnika najmanjoj opštini.

„Ovde smo našli svoj mir, sigurnost, svoj san, ovde nam je prelepo“, priča Katarina Grujić, majka i supruga dok sedimo u besprekorno čistoj kući na periferiji varoši Crna Trava.

Odluka, kaže, nije bila teška. Čuli su da rukovodstvo Crne Trave poziva Crnotravce i sve mlade bračne parove iz Srbije da dođu i žive u ovoj opštini, nudeći im posao i smeštaj.

„U Smedervu smo bili podstanari i živeli od socijalne pomoći i od nečega malog što je suprug uspeo da zaradi sezonski. Teško je bilo, iako je sve bilo na dohvatu ruke, ništa sebi nismo mogli da kupimo već samo da gledamo. Istina, u Crnoj Travi nema marketa, nema bioskopa, nema luksuza, ali moj suprug je odmah dobio posao i sada ne moramo da živimo od milostinje“, objašnjava žena koja nikada nije videla more, na primer, kao ni njena deca.

Katarina Grujić i Goran Đorđević, koji uskoro planiraju venčanje, imaju Davida od 12 godina, Filipa od 11, Viktora od 10 i bliznakinje Anđelinu i Aleksandru od 2,5 godine. U kući smo zatekli samo majku sa dva starija sina. Goran je bio na poslu, negde po planinskim vrletima i sa sobom poveo Viktora, koji, kako kažu, obožava planine, a bliznakinje su bile i vrtiću.

I stariji dečaci dele radost zbog novog doma i novog prebivališta.

„Planine iznad nas su prelepe, kao na razglednici, posebno kada padne sneg. Ovde imamo drugove, pa kada ne učimo igramo se po ceo dan. Svi su nas lepo prihvatli i u školi i u komšiluku. Nema mnogo dece, ali su svi super drugari“, pričaju uglas dečaci koji imaju i svoja druga, sportska, interesovanja.

Pored egzistencije koju su našli u, kako ovde meštani kažu, bogu iza nogu, Katarina kaže da ona i njeni ukućani uživaju i u idiličnom i mirnom krajoliku.

„Priroda je prelepa, jeste zimi surova, ali sam okusila deo leta i celu jesen. Mirno mesto, fantastično za decu. U Smederevu nisam smela da ih pustim napolje, bojala sam se, ne daj bože, i droge. Ovde toga nema, ne bojim se gužvi u saobraćaju, pa se bez mog straha po ceo dan igraju na ulici u sami odu do centra s drugarima“, priča srećna majka.

Ministar Krkobabić nije održao reč i dečacima nije poklonio kompjuter i internet vezu. Za uspomenu je ostala samo fotografija i medijska pažnja za ministra

Trenutno su i u Crnoj Travi podstanari, ali očekuju stan od opštine koja namerava da konkuriše za sredstva za izgradnju jedne stambene zgrade u centru varoši, baš zbog povratnika, jer, prošle godine se u Crnu Travu, gde se godišnje rodi po dvoje dece, doselilo nekoliko mlađih bračnih parova sa 12-oro maloletne dece.

„Opština nam plaća i stan i komunalije, a ako iskrsne prilika i ja ću sebi potražiti posao“, dodaje sagovornica juGmedie.

Ova sedmočlana porodica bila je zanimljiva i Milanu Krkobaiću, ministru bez portfelja u Vladi Srbije, zaduženom za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća.

Pre tri meseca ih je posetio i pitao decu šta bi želela. Odgovr je glasio – internet i kompjuter. Krkobać je obećao da će to obezbediti, ali nije. Iz njegovog kabineta ni glas se više nije čuo.

„Možda je i bolje. Deca nam leže u 8 sati uveče“, smeje se majka, dok dečaci negoduju.Ovaj sadržaj je deo projekta koji je sufinasirala opština Crna Trava. Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva

Ovaj sadržaj je deo projekta koji je sufinasirala opština Crna Trava. Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva

This slideshow requires JavaScript.