U današnjoj populaciji postoji veliki broj pacijenata koji uzimaju hroničnu terapiju, kao što su dijabetičari, hipertenzivni bolesnici, asmatičari i da bi se postigla dobra kontrola bolesti, uvek se koristi veći broj lekova, odnosno njihova kombinacija, a kakve posledice to ostavlja na naš organizam pokušala je da objasni diplomirani farmaceut iz Leskovca Milica Zdravković.
Kako nam je na samom početku rekla, svi ovi pacijenti mogu da uzimaju i lekove koji se nalaze u slobodnoj prodaji, te se tako rizik od interakcije ili menjanja delovanja jednog leka drugim, pri njihovoj istovremenoj upotrebi, povećava.
“Neželjena dejstva mogu se javiti istovremeno sa primenom leka, ili mogu biti odložena pa se prvi put javljaju posle nekoliko meseci ili čak nekoliko godina od početka hronične primene . Ta neželjena dejstva mogu biti povezna sa glavnim farmakološkim dejstvom leka i to je dobro ,zato što su u tom slučaju, predvidiva. Na primer, krvarenja kod pacijenata koji koriste varfarin, antikoagulanti lek ili aritmije kod pacijenta koji uzimaju kardiotonične glikozide”, kaže Zdravkovićeva.
Neželjena dejstva ne moraju imati veze sa glavnim farmakološkim dejstvom i ona se ispoljavaju kada se doza leka prekorači ,recimo Paracetamol, kako ističe naša sagovornica, lek koji se koristi u snižavanju povišene telesne temperature, može da izazove opasnu hepatotoksičnost ako se uzima u prekomernoj dozi.
Najrizičnija je starija grupa pacijenata
“Oni koriste hronično veliki broj lekova, samim tim jedan lek može da stupi u interakciju sa drugim .Taj jedan lek može da promeni farmakološki efekat drugog , ali da ne menja njegovu koncentraciju u telesnim tečnostima.To je naročito značajno , kada lek ima malu terapijsku širinu, to znači da malo smanjenje efekata leka, dovodi do gubitka efikasnosti ”, objašnjava Zdravkovićeva.
S druge strane, Zdravkovićeva kaže, ako se efekat malo poveća, dolazi do toksičnosti gde je ponovo, varfarin najbolji primer koji stupa u interakciju sa vitaminom K.
“Kada pacijenti, koji koriste ovaj lek, uzimaju antibiotike, narušavaju crevnu floru, bakterije u crevima su te koje sintetišu vitamin K, kada njega nema , dolazi do krvarenja, odnosno antikoagulantni efekat, varfarina se povećava”, naglašava naša sagovornica.
Dodaje da se recimo kod hipertenzičara,koji koriste diuretike koji povećavaju izlučivanje kalijuma, smanjuje koncentraciju kalijuma, pa se potencira toksičnost kardiotoničnih glikozida.
Interakcije između lekova i hrane
Te interakcije mogu u velikoj meri da utiču na uspeh farmakoterapije, a do interakcija može doći na nivou resorpcije,distribucije, metabolizma i eliminacije samog leka iz organizma.
“Uzimanje lekova sa hranom, odnosno posle obroka u različitoj meri dovodi do smanjenja , brzine i stepena resorpcije,zato se u nekim slučajevima preporučuje da se lek pije jedan sat pre ili dva sta posle obroka.To važi za neke od antibiotika , na primer azitomocin, gde hrana smanjuje količinu leka koji će preći u sistemsku cirkulaciju, zato se preporučuje njegovo uzimanje na prazan stomak”, kaže naša sagovornica.
Ona naglašava da se kod hroničnih terapija , da bi se zaštitio želudac, preporučuje uzimanje lekova posle obroka.Inače na njihov stepen resorpcije, hrana nema veliki uticaj.
“Neka hrana ima mogućnost da menja enzime jetre, odnosno da ih inhibira ili da ih indukuje, pa da na taj način povećava ili smanjuje koncentraciju leka. Odličan primer za to je kantarion, koji indukuje enzime jetre, pa samim tim ubrzava metabolizam nekih lekova i smanjuje njihovu koncentraciju u krvi. Ako dođe do naglog prekida izumanja kantariona, onda koncentracija leka može da se poveća”, ističe Zdravkovićeva.
Kao primer inhibitora enzima navodi sok od grejfruta koji inhibira enzime koji su odgovorni za metabolizam statina, zatim amiodarona i samim tim povećava njihovu koncentraciju u krvi i pojavu neželjenih efekata.
Natrijum i litijum se takmiče za tubularnu resorpciju u bubrezima, a jako slana može da dovede do povećanog izlučivanja litijuma i do smanjenja njegove koncentracije u krvi.
Prijava neželjenih reakcija na lek
“Ona predstvalja glavni metod, praćenja leka i prijavljuje se Agenciji za lekove i medicinska sredstva. Farmaceuti su dužni da to saopšte pacijenatima”, preporučuje naša sagovornica.
Ne postoji lek bez neželjenog dejstva. Ona mogu biti blaga, osip, osećaj umora ali i ozbiljna poput otoka lica,usana,gušenja i čak smrti
Na sajtu agencije postoji obrazac koji se popunjava prilikom prijave nezeljene reakcije gde se unose podaci o licu koje prijavljuje neželjenu reakciju, zatim podaci o pacijentu kod koga se javlja ta neželjena reakcija.
Unose se podaci o leku za koji se sumnja da je izazavao neželjeno dejstvo i na koji način se to dogodilo.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Bravo za mediku!!!!!!
Vrlo lepo objasnjeno,,Ne postoji lek bez neželjenog dejstva. Ona mogu biti blaga, osip, osećaj umora ali i ozbiljna poput otoka lica,usana,gušenja i čak smrti“.I to je apsolutno tacno,svaka cast.
Milica je lepo sve objasnila. Samo mala ispravka za autora teksta. Milica ima zvanje magistar farmacije jer je studirala po Bolonji, ne diplomirani farmaceut.
Ako je studirala po bolonji u bolonji ne postoji magistar vec master sto je pandam magisturu po starom zakonu o obrazovanju.Ili je studirala 1o i vise godina pa ima zvanje po starom ili se neko ko nema pojma stara srpska boljka opet pravi pametan.Po bolonjipostoje tri nivoa studija oas,master i doktorske.
Meni su najbolji lekovi sa isteklim rokom trajanja. I najeftiniji.
A upotrebljivi jos godinu dana,zbog zakona naravno?.