Vranjske vlasti i tročlana komisija medijskih stručnjaka iz Niša, Pančeva i Subotice, koja vedri i oblači u poslednje dve godine i koju su, kao podobnu, angažovale lokalne vlasti, podelili su 19.500.000 dinara isključivo lokalnim medijima u Vranju, i to, kako tvrde upućeni, samo podobnim, što do sada nije uradila ni jedna jedina komisija i ni jedna jedina lokalna vlast na jugoistoku Srbije.

U obrazloženju svih odbijenih projekata, među kojima je i naš portal juGmedia, uglavnom stoje ista obrazloženja: „Međutim, projekat u celosti ne ispunjava kriterijum iz člana 18. stav 1. Pravilnika i to: mere u kojoj je predložena projektna aktivnost podobna da ostvari javni interes u oblasti javnog informisanja. Projekat, naime, nije  usklađen sa članom 18. stav 1. tačka 2. alineja 3. i 4., Pravilnika. Naime, u projektu je neadekvatna razrađenost i izvodljivost plana realizacije projekta, merljivost indikatora koji omogućavaju praćenje realizacije projekta nije na potrebnom nivou“.

Nemaštovito, lažno, bar u našem slučaju. Jer, sve što je komisija napisala u obrazloženju, kada je u pitanju projekat juGmedie je laž. Projektne aktivnosti detaljno su razrađene i usklađene, kao i izvodljivost projekta, a još više merljivost indikatora. Projekat je usklađen sa svim članovima i stavovima Pravilnika i sa svim zakonima.

No, članovi komisije iz nereprezentativnih udruženja Prouns i Comnet, odlično znaju da medijske kuće nemaju mogućnost da ostvare pravdu na sudu, znaju da nikome ne moraju da polažu račune osim svojim šefovima, ne računaju, s pravom, da će jednog dana odgovarati sudu javnosti, sudu normalne Srbije.

Zanimljivo je da je predstavnik jednog medija iz Vranja, koji na ovom, ali i na svim mogućim konkursima dobija ogromna sredstva, pre zasedanja komisije u Vranju zvao neke leskovačke kolege da se raspita kolike sume dobijaju vranjski mediju u Leskovcu. A vranjski mediji dobijaju novac za svoje projekte i u Leskovcu, gradu koji može da služi, bar do sada, za primer svim lokalnim samoupravama, jer se ovde ceni kvalitet projekta a ne podobnost medija i novinara. Primer za ovakvu tvrdnju je i juGmedia, koja nikada nije bila u milosti vlasti, ali koja je shodno svojim odličnim projektima, bar su sve komisije tako cenile, i shodno privrženosti novinarskoj profesionalnosti i uticaju u javnosti, dobijala pristojne sume za svoje projekte.

Osim toga, za razliku od leskovačkih medija, koji imaju dopisnike u Vranju i kojima redovno izmiruju honorare bez dana zakašnjenja, a porezi ostaju vranjskoj lokalnoj samoupravi, ni jedan medij iz Vranja nema dopisnika iz Leskovca. A portali vranjskih televizija, koju su na ovom konkursu dobili ogromna sredstva su samo oglasne table i ništa više. Novac za projekte dobili su i portali iz Vranja za koje čak ni kolege u Vranju nisu čule. I nije valjda da su njihovi projekti zaista bolji od projekta juGmedie, kojoj sve komisije daju vrhunske ocene, osim ove. Laž i samo laž.

Primer Vranja, ali ne samo Vranja, još jedan je dokaz u nizu da je borba za profesionalizam, za objektivno i istinito novinarstvo nalik na borbu Don Kihota. Za članove komisije poput ove, čiji projekti najbolje prolaze na konkursima resornog ministarstva, korektni izveštači i mediji i to oni sa ogromnim posetama, su izgleda samo smetnja jer nisu ni levo ni desno.

A tema našeg projekta je obuhvatala staru i nemoćnu populaciju, stanovnike Vranja starije od 65 godina, najvernije glasače o kojima se brine samo na papiru.