U Ulici Južnomoravskih brigada, koju Leskovčani i danas nazivaju Niškom ulicom, još se oseća duh starog zanatskog Leskovca, u nekoliko radnji između butika. Desetak zaljubljenika u svoj posao preživeli su sve krize i danas kažu da može da se živi od proizvoda koji izađu iz njihovih ruku, ali je kod nekih i dalje prisutna strepnja jer su potomci zaplovili u neke druge vode.

„Ljudi koji se bave starim zanatima, poput sajdžija, limara, poslastičara, kujundžija su isnspirativni iz više razloga – čuvajući stari zanat oni čuvaju našu izvornu tradiciju, u posao je uglavnom uključena cela porodica a znanje se prenosi s kolena na koleno“, ocenio je gradonačelnik Leskovca koji je danas sa sardnicima obišao autentične zanatske radnje u Niškoj ulici i u znatskom centru „Dezert“ u koji se ulazi iz ove čuvene ulice.

Časovničarska radnja „Peja“, mali prostor ispunjen otkucavanjem vremena, prva je zanatska radnja koju je Cvetenović obišao.

„Šesdesetih godina godina 20. veka otvorena je časovničarska radnja koju od 1979. godine vodi porodica Pejić i na nedeljnom nivou popravi četredsetak merača vremena. U ovoj radnji u kojoj se čuje neprekidno otkucavanje satova, vreme ništa ne menja – satovi se popravljaju na starinski najkvalitetniji način, mušterije su stari prijatelji, a usluga je standardno vrhunska“, kazao je gradonačelnik.

Naredna na ruti bila je limarska radnja Dragana Valčića, porodice koja je ovim zanatom počela da se bavi još 1905.godine. Osnovao je Milan Valčić, tradiciju nastavio sin Božidar kada je 1947. preselio radnju u Nišku ulicu. Nekoliko godina, od 1996.godine, kada je umro Božidar, vrata su bila zaključana.

„Kao diplomirani inženjer ostao sam bez posla u Lemindu. Pošto je i supruga, diplomirani ekonomista, ostala bez posla, kao izbor nam se nametnuo ovaj zanat. Obnovili smo porodičnu tradaciji. Pokazalo se se u ovih 15 do 16 godina da od zanata može da se živi i izdražava cela porodica. Naša deca, sin i ćerka, su akademski građani, školovani od ovog zanata. Oni su naslednici, ali ne znam da li će nastaviti tradiciju. Mada ima mladih koji žele da uče zanat“, ispričao je Valčić koji je kazao da je ovo prva poseta njegovoj radnji od strane predstavnika grada.

„Da vide da od zanata može lepo da se radi i lepo da se živi“, dodao je, dok je Cvetanović naglasio da je iz ove limarke radnje obučeno 40 limara od kojih su mnogi u Leskovcu i van njega otvrili svoje radnje.

Zlatara „Bata“, vlasnika Nenada Kostića je u zanatskom centru „Dezert“, koji je, kako je kazao gradonačenik, prvi zanatski centar u privatnom vlasništvu u Leskovcu, a u kome je i otac Cvetanovića kupio dva lokala.

„Ponosan sam što sam prijatelj  ove porodice, koja je najpre otvorila časovničarsku radnju a kasnije počela da se bave plemenitim metalima. Naslednik je sada njegov sin i ima mogućnosti da se tradicija nastavi. Moj otac je uvek govorio da je za porodični biznis najlepše imati zlataru jer se uglavnom kupuje za lepe događaje, s osmehom“, istako je Cvetnović.

Vlasnik ove radnje, a pordica Kostić ih ima više, je Nenad koji je nasledio svog oca Bratislava.

„Nastavio sam tradiciju, a nadam se da će se i moj sin baviti ovim poslom“, kazao je mladi zantalija, takođe naglasivši da je poseta Cvetanovića prva poseta nekog zvaničnika.

Iako nije planirano, Cvetanović je na poziv pred novinarima, obišao i krojačku radnju Jasmine Dinić, koja je 2015. godine od grada Leskovca dobila početni kapital za samozapošljavanje, a 2017. od Helpa i lokalne samouprave mašine za šivenje.

„Pet godina opstajem, uspevam u ovom poslu jer je sve više ljudi, posebno mladih, koje žele unikatnu, a jeftnu garderobu“, rekla je ova vlasnica krojačke radnje.

Pre posete kazandžijskoj radnji Ante koja se nalazi preko puta Starog zanatskog centra, gradonačelnik je obišao i poslastičarsku radnju „Fontana“ koja posluje u okviru Turističko-ugostiteljske škole u kojoj se izvodi praktična nastava obrazovnog profila poslastičar. Učenici trećeg razreda su imali priliku da pokažu stečeno znanje ali i podele utiske sa studijskog putovanja u glavni grad Grčke preko ERAZMUS projekta.

This slideshow requires JavaScript.

Poslednja stanica današnjeg obilaska je bila kazandžijska radnja u vlasništvu Antanasija Anta Cvetkovića, koji je kao i većina današnjih domaćina posao nasledio od oca i do penzije će se baviti izradom kazana, kotlića, tepsija, tiganja i kazana. On je istakao da je zahvaljujući zanatskoj radnji, osnovana 1952. godine, othranio četvoro dece, ali da će se sa njegovim povlačenjem posao ugasiti zato što nijedno od dece nije krenulo njegovim stopama.