Više od 379 lekova i terapija se, prema podacima Registra kliničkih ispitivanja Kine, trenutno testira kako bi se utvrdila njihova efikasnost u borbi sa novim virusom korona, ali ni za jedan lek još uvek nije dokazano da delotvorno suzbija virus.

Na listi lekova koji se testiraju mogu se pronaći antivirusni lekovi, lekovi za HIV, ali i niz terapija tradicionalne kineske medicine.

U potrazi za lekom ili pravom kombinacijom lekova

NK ćelije, anti-HIV lek „lopinavir/ritonavir“, antivirusni lek „triazavirin“ i lek za lečenje gripa „arbidol“, ali i studije za ispitivanje zdravlja i psihološkog stanja inficiranih virusom korona nalaze se na listi ispitivanih lekova, terapija i studija u Kini za virus korona (COVID-19). Ova lista svakodnevno se uvećava, a trenutno je 375 ispitivanja u toku.

Specijalistkinja za viruse i nekadašnja pomoćnica generalnog direktora za zdravstvene sisteme i inovacije Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Mari-Pol Kieni (Marie-Paule Kieny) za Radio Slobodna Evropa (RSE) navodi da nema sigurnosti da će ova testiranja biti uspešna.

„Ali, spektar proizvoda koji se testiraju (uključujući i one kojima je Svetska zdravstvena organizacija dala prioritet) i sistematski kineski pristup sugeriše da bi tretman sa makar delimičnom efikasnošću mogao da bude otkriven narednih meseci“, navodi ona.

Kieni dodaje da se sva ova ispitivanja mogu raditi paralelno dok god je broj novih slučajeva zaraženih virusom korona visok.

„Ako se broj slučajeva smanji, kineske vlasti će najverovatnije morati da postave prioritete i testiraju one molekule koji imaju najviše šanse (da budu efikasni, prim.aut)“, rekla je ona.

U jednom od izveštaja Svetske zdravstvene organizacije o zajedničkoj misiji SZO i Kine za virus korona navodi se da se „stotine kliničkih ispitivanja koje uključuju lek remdesivir, hlorokvin, favipiravir, hlorokin, rekonvalescentnu plazmu, TCM i druge intervencije planiraju se ili su u toku“ i da je potrebno adekvatno i kontrolisano istraživanje „sa realnim kriterijumima podobnosti i odgovarajućom stratifikacijom pacijenata“.

Period koji je potreban za testiranje pojedinih lekova za koje se veruje da bi mogli da deluju protiv korona virusa je različit, pa se rezultati za neke lekove mogu očekivati narednih dana, dok će neka ispitivanja trajati više meseci.

Između ostalih, lek „lopinavir/ritonavir“, prema saopštenju američke farmaceutske kuće „AbbVie“, doniran je kineskim zdravstvenim institucijama za „opcionalno eksperimentalno lečenje“. Ovaj lek proizveden u laboratoriji u Čikagu u SAD-u protiv HIV infekcije na testiranju je za korona virus u Kini od 24. februara, a predviđeno vreme završetka ispitivanja je 10. mart.

Sa druge strane, antivirusni lek „triazavirin“ koji je Rusija, prema pisanju medija, poslala na zahtev Kine na ispitivanje, testiraće se više meseci, do 28. maja 2020, prema podacima iz kineskog registra kliničkih ispitivanja. Inače, „triazavirin“ je ruska agencija Tass spominjala 2014. godine kao potencijalni vakcinu za virus ebole, a vakcinu je proizveo Biofarmaceutski tehnološki centar u Uralu.

Na listi potencijalno delotvornih lekova nalazi se i ruski lek „arbidol“ za grip i druge virusne infekcije koji se, prema podacima američkog registra kliničkih ispitivanja, testira u kombinaciji sa anti-HIV lekom „lopinavir/ritonavir“.

Svetski mediji pisali su da se vrše i klinička ispitivanja leka „remdesivir“ koji je takođe testiran i za virus ebole.

Kieni navodi i da bi mediji trebalo o ovim kliničkim ispitivanjima da izveštavaju sa svešću da se nijedan od lekova do sada nije pokazao efikasnim i da je svaki pojedinačan lek „jedan od mnogih“ koji se testiraju.

Lekovi i studije se takođe testiraju i odnose na različite grupe pacijenata. Preduslov za sprovođenje ispitivanja je, kako je i navedeno u registru kliničkih ispitivanja Kine, da pacijent da pristanak da uzima datu terapiju.

Neke grupe lekova testiraju se na pacijentima koji imaju blaži oblik ovog virusa, dok se drugi testiraju na pacijentima kojima je virus prouzrokovao promene na plućima. Inače, prema informacijama Instituta za javno zdravlje Srbije Milan Jovanović „Batut“, kоd vеćinе osoba koje su zаrаžеnе оvim virusоm rаzviја sе blаgо rеspirаtоrnо оbоljеnjе, dоk sе u 15% slučајеvа rаzviја teška fоrmа bоlеsti sа komplikacijama kao štо su upаlа plućа, rеspirаtоrnа insufiјеnciја i u nekim slučајеvimа smrtni ishоd.

Iz Ministarstva zdravlja Srbije, do kraja rada na ovom tekstu, nisu odgovorili na pitanja RSE na koji način se i koji lekovi koriste u lečenju zaraženih od virusa korona u Srbiji.

Infektolog i bivši direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti KCS, prof. dr Dragan Delić za RSE kaže da se zaraženi novim korona virusom leče simptomatski (u zavisnosti od simptoma) i radi se, kod težih slučajeva, podrška disajnoj funkciji.

On zamera istraživačima što nakon epidemije virusa SARS, koji je identifikovan 2002, i MERS iz 2012. godine, nije pronađen lek.

„Postoje pokušaji, ali nema antivirusnog leka za novi korona virus, pokušalo se sa lekovima za HIV, lekovima ribavirin, interferon. Meni je krivo što nije iskorišćeno to vreme epidemije SARS-a i MERS-a, a bilo je pisano i da se radi na vakcini“, navodi on.

Sličnosti sa drugim virusima

U jednom od ispitivanja koje su radili kineski naučnici, a koje je objavljeno u naučnom časopisu „Lanset“, navodi se da „patološke pojave COVID-19 virusa u velikoj meri liče na one viđene kod obolelih od virusa SARS i MERS, koji su takođe deo porodice korona virusa“.

Prema podacima na sajtu Instituta „Batut“, novi virus korona „genetski je usko povezan sa virusom SARS iz 2003. godine i ta dva virusa imaju slične karakteristike“ iako su podaci o virusu korona još uvek nepotpuni. Preliminarni podaci pokazuju da se novi korona virus prenosi kao SARS, ali, kako se navodi, „jоš је prеrаnо dоnоsiti zaključke о nаčinu širеnjа“.

SARS sе pојаviо krajem 2002. gоdinе u Kini, a u rаzdоblju оd оsаm mеsеci 33 držаvе su priјаvilе višе оd 8.000 slučајеvа zаrаzе virusоm SARS-а. Tаdа је оd SARS-а umrlа u proseku јеdnа оd dеsеt zаrаžеnih оsоbа.

Delić navodi da je korona virus mutirao i promenio svoje osobine u odnosu na ono što su istraživači primetili kod virusa SARS.

„To nije više onaj samoograničavajući virus, infekcija koja dođe i prođe, sa infekcijom gornjih disajnih puteva. Nešto se desilo tom virusu, neke mutacije su sigurno učinile svoje, tako da to sada virus teške upale pluća što nije bila njegova osobina, a ovaj virus očito ima stopu reporukcije iznad dva, što znači da jedna osoba zarazi bar dve. Genetički materijal novog virusa se ne preklapa potpuno sa SARS-om iz 2002. godine, tu ima razlika od 20% u genomu, u odnosu na MERS ima 40% razlike“, kaže Delić.

Kada je reč o virusu ebola, od 2014. do 2016. godine u zapadnoj Africi, bila je najveća epidemija ebole od kako je ovaj virus otkriven. Reč je teškom oboljenju ljudi koje se često završava smrtnim ishodom, a smrtnost se kreće i do 90%.

Prema rečima Kieni, ono što se može naučiti iz iskustva borbe sa virusom ebola je da je moguće sprovesti klinička ispitivanja i dokazivati efikasnost vakcina i tretmana (kao što su, u slučaju ovog virusa, rekombinantna rVSV-ZEBOV vakcina i tretman monoklonskim antitelima) tokom epidemije.

„Naučene lekcije su takođe da je važna pripremljenost i sprovođenje istraživanja između izbijanja (epidemija, prim. aut)“, navodi ona.

Оsоbа sе mоžе zаrаziti ovim virusom dоdirivаnjеm pоvršinа ili prеdmеtа svеžе kontaminiranim sekretima disајnih оrgаnа inficirаnе оsоbе, na kojimа sе nаlаzi virus, а pоtоm dоdirivаnjа ustа, nоsа, оčiјu, navode u „Batutu“.