Sve  je više dece koja ne umeju da govore pravilno, ali je zato broj  stručnjaka, odnosno logopeda znatno manji u državnim zdravstvenim ustanovama, prema nekim podacima samo nešto više od tri stotine u celoj Srbiji.  Logopedi se pre odlučuju da zasnuju privatnu praksu, nego da rade u državnim ustanovama.

U Leskovcu, prema podacima do kojih je došla Jugmedia, u zdravstvu rade samo dva logopeda i to u Dečjem dispanzeru. Oni nekada imaju dnevno rad i sa više od desetoro dece. Do pre nekoliko godina logoped je radio i na odeljenju dečje psihijatrije u leskovačkoj Opštoj bolnici, ali njegovim odlaskom u penziju, nije angažovan novi stručnjak, kaže direktor ove ustanove Nebojša Dimitrijević. Prema nekim nezvaničnim saznanjima, postoji  i jedna privatna logopedska ordinacija u našem gradu, a ono što je iuvesno, logopeda i to veoma iskusnih ima Školi “11. oktobar”.

Najčešći poremećaji govora kod dece

“Nepravilan izgovor glasova ili dislalije, jesu najčešći poremećaji u govoru kod dece, a po radu upravo s ovim problemom su logopedi najprepoznatljiviji. Poznato je i od ranije, da se deca kod logopeda dovode zato što ne znaju pravilno da izgovore, najčešće  R,L,Š.Ž”, kaže za Jugmediu, Irena Stevanović Stamenković, logoped u Dečjem dispanzeru u Leskovcu .

Evropski dan logopedije  obeležava se, inače,  6.marta i ima za cilj podizanje pažnje i ukazivanje na važnost pravovremene logopedske intervencije, na podizanje svesti široj javnosti o postojanju širokog spektra komunikacionih poremećaja i njihovom delovanju na kvalitet života i ljudsko zdravlje. Ovogodišnja tema koju je Evropska logopedska asocijacija CPLOL predstavila za 2020. godinu glasi “Poremećaji čitanja i pisanja”. Poremećaji čitanja i pisanja se stručno nazivaju dysgraphia (disgrafija) i dyslexia (disleksija), navodi se na sajtu Udruženja logopeda Srbije

“Potom je to mucanje, odnosno poremećaj ritma i tempa govora, koje se manifestuje pauzama u izgovaranju ili ponavljanjem prvog glasa, sloga ili čak i čitave reči. Takođe, kod dece postoji i usporen razvoj govora i jezika, a što je u današnje vreme sve češće i on je prilično manifestan već na najranijem uzrastu, od godinu  do dve. Poremećaj čitanja i pisanja su karakteristični za školski uzrast. Postoji i poremećaj autističnog  spektra i jedan od simptoma u ovom slučaju je u socijalnoj komunikaciji,  razvoju govora i jezika”, kaže naša sagovornica i naglašava da je povećan broj dece sa svim ovim problemima u govoru.

Simptormi poremećaja u govoru

“Najupadljiviji simptom kod deteta je da se ne odaziva na ime. Prva procena se radi u saradnji logopeda i psihologa sa roditeljima. Najčešće roditelji kažu, dete gleda crtani film ili se igra sa nekom igračkom i na poziv se ne odaziva… . Zatim postoji i grupa dece koja zbog preteranog gledanja raznih sadržaja, na internetu, koje su na stranom jeziku počinju da progovaraju, te reči, koje ustvari nemaju nikakvu svrhu komunikacije. Roditelji često deci daju uređaje poput telefona, čak i dok ona  sede u čekaonici kod logopeda ”.

Roditelji se često sami jave za pomoć

“Pored toga da roditelji reaguju, imamo i decu koju upute pedijatri nakon sistematskog pregleda, ali  i vaspitači iz vrtića. Kada se roditelji jave, radi se procena deteta, sa psihologom i logopedom, onda se u zavisnosti od potrebe dete šalje drugim stručnjacima, poput dečjeg neuropsihijatra, neurologa, fizijatra, orl. Čak vrlo često i kod  oftalmologa, zato što smo u praksi sreli decu, koja su zbog urođenih poremećaja vida, a koje nije bilo manifestno na tom najranijem uzrastu  kasnila ne samo u govoru i komunikaciji već  i celokupnom psihomotornom razvoju”,I stiče naša sagovornica.

Dete treba  da bude aktivni učesnik u komunikaciji

“Često se čuje da roditelji kažu, da znaju u koje vreme daju detetu da jede, kada treba da se presvuče, kada je žedno. Oni prosto ne daju detetu da ono iskaže svoje potrebe. Neki i ne znaju da treba da puste dete da ono kaže to što želi”.

Kako se leči i koliko je uspešno?

Naša sagovornica ističe, da u zavisnosti od patologije i poteškoća koje deca imaju u razvoju govora i jezika,od toga zavisi i stepen rešavanja. Poremećaj izgovora glasova, mucanja, usporen razvoj govora i jezika, bez drugih funkcionalnih ili organskih poremećaja, sve to se rešava redovnim dolascima na tretmane, kao i svakodnevnim radom u kućnim uslovima. Roditelji dobijaju uputstva šta će raditi svakog dana sa detetom.