GADŽIN HAN – Zorica Filipović (42) iz sela Semča u opštini Gadžin Han za sebe sa sigurnošću može da kaže da je jedina žena drvoseča u Zaplanju, ali i čitavom niškom kraju. Za nju je posao drvoseče samo još jedan u nizu teških poslova koje radi da bi sa sinom, ćerkom i majkom, preživela.

Tokom sezone iseče, izmetri i proda oko 600 kubika drva za ogrev.

„Ljudi se zaprepaste kad me vide u šumi kako obaram drveće ali ja u tome ne vidim ništa naročito. Od nečega mora da se živi, a kako bi se nas četvoro izdržavalo da radim u dragstoru i primam platu od deset ili petnaest hiljada, koliko u Nišu gazde plaćaju prodavačicama“, priča za Jugmediu ova hrabra žena

Niko u njenoj porodici nije zaposlen, niti prima socijalnu pomoć.

„Muka me je naterala da radim kao drvoseča. Nije ni ovo posao od koga može da se obogati, ali sa njim možemo da preživimo“, objašnjava.

Zorica je samohrana majka od 1997. godine. U vreme kada je počela da brine o deci, njena ćerka imala je četiri, a sin tri godine.

„Uspela sam da decu sama, sa svojih deset prstiju iškolujem. Ranije sam zidala krečane i proizvodila kreč, a kad je taj posao postao neisplativ,  počela sam da radim sa drvima. Kupim branište, posečem ga i prodajem drva po gradu. Nema sela u opštini Gadžin Han gde nisam drvarila, a sekla sam šumu i u okolini Niša, Leskovca i Vlasotinca“.

Prošle godine pridružio joj se i sin, koji je, kao i kći, završio Saobraćajnu školu.

„Još pre nego svane, polazimo na posao, a vraćamo se kući tek kada padne mrak. Stignem ponekad da se odmorim u toku zime kada padne sneg, mada smo cele prošle zime vozili drva. Bilo je kupaca pa smo u šumi radili i sa snegom do kolena“,.

Kada nije u šumi, Zorica je na njivi. Ore, kultivira, seje, žanje i radi sve ostale „muške“ poslove koje njen sin još ne može. „Samo da smo živi i zdravi, snaći ćemo se nekako“, priča Zorica Filipović jedina žena među niškim drvosečama.

(Kraj)