U lečenju pacijenata oboleih od COVID 19 najveća je odgovornost na nama kliničarima jer ako se u prepoznavanju nadolazećeg pogorašnja zakasni pola sata ishod može biti fatalan, a ako se pogreši pri oblačenju i svlačenju glomazne zaštine opreme, postiji opasnost od zaraze zdravstvenog osoblja. A ako se to desi, onda svi dosadašnji rezultati padaju u vodu i zaraza ulazi u ustanovu, priča za juGmediu pulmolog Dragan Jovanović, načelnik Grudnog odeljenja i tihi čovek koji je u kritičnom trenutku preuzeo ulogu upravnika Covid bolnice u Leskovcu i za kratko vreme sa troje lekara i srednjim medicinskim kadrom napravio sistem kome odaju priznanje kolege iz Niša i Beograda.
Jovanović, je prvi među jednakim herojima koji je svoj život ponudio pacijentima, u momentu kada je, skoro, ostao sam od starije garde lekara, jer, neki su se razboleli, drugi su se razbežali. Lekar specijalista koji nije nije ni epidemilog ni imunolog ni infektolog prihavtio se posla sa puno brige i odgovornosti.
„Sve se odigravilo kao u snu. Grudno odeljenje se napunilo pošto se prethodno napunilo Infektivno odeljenje. U jednom trenutku skoro da sam ostao sam. Niko me nije terao da trčim od jednog do drugog odeljenja da analiziram snimke da pregledavam pacijnete. Prosto, taržilo se moje mišljenje, a meni je to posao. Ipak, viruse nisam nikada lečio, a virus korona je nešto što je i tada, pa evo i nekoliko meseci kasnije, nepoznanica za ceo svet. Imao sam malo informacija, pa sam iz malog mozga izvlačio znanje sa fakulteta, čitao literaturu, konsultovao se sa svojim profesorima, sve dok nismo napravili Covid bolnicu i uspostavili tim koji je sada uigran“.
Sa leskovačkim herojima u žarištu korone
Od svkodnevne brige i rada tokom 24 časa fizički je smršao. Na pitanje zašto, kaže da ne spava, a njegovi najveći strahovi jesu da se ne zakasni u tretmanu pacijenata i da se ne zarazi njegovo osoblje koje u njemu, skromno je reći, vidi boga.
„Osim toga, borio sam se strahovima i svojim i tuđim. Ljudi su hteli da se zaštite, sve sam učinio da ih oslobodim straha. Osnova je da vodiš računa o postupcima, gde si pogrešio i da li si se utrenirao“.
Jedna velika Amerika, kao velesila nije imala opremu.
„Za naše uslove imali smo adekvatnu količinu opreme, samo smo imali veliku količinu strahova sa susretom od nove vrste bolesti koja je sa kampanjom strahova došla sa zapada, koju smo mi primili svako na svoj način i svako je negde u svom duševnom delu skrivao i bežao od straha. To je prirodno i normalno. Kako je proticalo vreme, oni su na neki način sticali samopouzdanje. Inače, ne mislim da sam heroj. Ja sam shvatio svoj poziv primarno, kao lekar, humanista, čovek koji voli svoj posao, voli medicinu i koji mora da stane na čelu kolone uvek kada treba i zato sam dobio podršku direktora jer oni su verovatno prepoznali moj profeseonalizam od ranije i dali mi ljude, koji su vrednost ove bolnice, da zajedno završimo ovaj posao i molimo boga da se to što pre završi“
Priča o otporu koji se kod pojednih kolega javio u startu, verovatno zbog tog straha, ali ne želi da pominje imena i za sve na neki način nalazi opravdanje.
BITKA JOŠ TRAJE
„U startu se javio neki otpor. Najmanji otpor je imala ta srednja medicinska struka iskreno govoreći. Veće strahove imale su moje kolege, svako konzumira strah na svoj način. No, generalno, kasnije su se profesionalizovali i ostali. Sa svim ovim ljudima, dostigli smo visoki profesionalizam, ali još uvek mora da se vodi računa, da se idzdrži do kraja, jer, ljudski je i da dođe do opuštanja i aljkavosti. To je u biti nas Srba. Zato je veoma bitno da tehničari 24 sata moraju da obilaze i ja da obilazim pacijnete i osoblje, da imamo non stop komunikaciju, da opominjem, da znamo ko će gde da se kreće i kada će da se kreće, da taj glavni ulaz koji je definisan se ne zloupotrebljava“.
U Covid bolnici prožimaju se profesionalizam, humanost, etika ali i veliko drugarstvo, a Jovanović srednji medcinski kadar naziva – veličanstvenim.
„Hoću da istaknem da smo u ovom radu učestvovali ne samo lekari, srednje osoblje, pomoćno osoblje, tehničko osoblje, već smo punu podrška dobili od menadžmenta bolnice, a moram da kažem i od komandanta Kriznog štaba, gradonačelnika Gorana Cvetanovića, jer je on na terenu i u vrhu celog sistema, sve vreme tu prisutan. Velika pomoć stigla je od načlenika urgentnog centra Milana Stojkovića“.
Sada imamo te hladne slučajeve gde možemo 80 posto pacijenata da otpustimo ali nam protokol definiše način ponašanja da ne bi širili zarazu i sprečili put i lanac širenja infekcije.
„Osnovni problem kod nas bio je put oblačenja i svlačenja. Svaki postupak za nekoga može da bude veoma rizičan i taj postupak je prvo, primarno kod oblačenja i svlačenja opreme koja je zaštitna. U sistemu imamo ljudske navike koje dominiraju iz kuće, to su i obaveze odgovornosti i strahovi što je najprirodnije u čoveku. Naši lekari specijalisti su ljudi u poznim godinama, koji su takođe dali veliki doprinos, ali bez mladih kadrova ne bismo postigli cilj, a cilj je u startu da uspostavimo sistem, a tada i sada da spasavamo pacijnete i
da se usput ne zaraze zdravstveni radnici. Zato smo birali mlade ljude i zato je sada primljen mladi kadar. Mi moramo taj mladi kadar da edukujemo i da se oni uče na našem iskustvu da ne bi pravili greške. Veoma je bitno da se oni edukuje na vreme. Korona je nova bolest, virusna infekcija je neka nova bolest, svaka ima svoje osobine i karakteristike, svako ima svoj pristup klinički i terapijski pristup tom problemu, svako na svoj način ima svoje strahove. Mlađi ljidi su ubojitiji i oni uvek naprave greške u dinamici i ja sam tu da ih usmerim. S jedne strane, pružim znanje i prenesm svoje iskustvo, s druge da ih primirim i obuzdam, sve s ciljem da ne naprave neku grešku“.
„Mislim da smo zajedno napravili perfektan sistem, spojivši mladost i iskustvo i znanje. Moram da kažem da smo odlično odradili posao. Videle su to naše koelge na tercijalnom novou i pozdravili i rekli da je bolnica u Leskovcu odlično organizavana“.
Ovde se i ne beleži prekovremeni rad iako se ostaje u proseku, računajući sve zaposlene, po 10 sati dnevno. U njihovim radnim listama nema ni jedan jedini sat prekovremenog rada, a plate zaposlenima u ovakvim ustanovama nisu povećane. Ovde se radi i bez epidemiloga, koji je na početku veoma nedostajao, budući da je jedini epidemiolog otišao u Niš, Dom zdravlja ima jednog, a ostali domovi zdravlja ni jednog, a epidemilozi vode u neku ruku zdravstvenu politiku. Zato je Jovanović sa dva glavna tehničara pre nego što su Rusi došli, sam iscrtavao puteve i staze za bolesne i medicinsko oosoblje, vodeći računa da se ne ukrštaju.
„Mnogo smetenje nam čine rezultati koji kasne po 5 dana. Onda ljudi postaju nervozni, iskazuju sumnje, nepoverenje, i šire se priče“
„Greška je što mi nemamao organizovanu epidemiološku varijantu prijema za specijalizacije iz epidemiologije. Bolnica nije kriva jer u ranijem sistemu, epidemiolog koji je otišao u Niš je pravio protokol pulmologa, internesta i druge. Ali niko ne razmišlja da će se desiti nešto ovako. Znači, nama kadrovi nedostaju. Da smo imali epidemiloge, situacija u početku ne bila dramatična“.
Ovde se u vizite ide tri puta dneveno, a pacijenti, oni kod kojih postoji sumnja na pogoršanje stanja, ne ostavljaju se ni jednog momenta.
U Covid bolnici trenurno radi 15 lekara i 10 puta više medicinskih sestara i tehničara
„Da se samo malo zakasnilo kod jednog pacijenta, našeg kolege, a minuti su odličivali, ko zna kakav bi ishod bio. Vrednost je da u datom momentu kao kliničar prepoznaš, da se ne uspevaš, da držiš nivo, a za sve to ti je potrebno ljudstvo“.
COVID NAPADA ČOVEKA KAO VIRUS KOMPJUTER
„Razlika kod pacijenta koji ima smao upalu pluća i upala pluća sa COVIDOM 19 je dramatična. Virus je kao kod kompjutera. Kada uđe u organizam odmah traži slabe tačke i blokira sistem. Napada strukturu i uništava onu koja vrši razmenu kiseonika. Kada uništi tu strukturu, nema prolaznosti kiseonika. Ta klinička slika se menja iz sata u sat. Primimo pacijenta koji je u dobrom stanju, a već sutra mu se narušava prohodnost kiseonika i pada mu saturacija. I nepošaljemo li ga u trenutku sa kiseonikom od 15 litara, onda on slabe tačke razara. I to su ti komorbiteti, da li je centrala, da li dijabet, miokard, a kiseonik je izvor života za mozak za rezistenciju pankreasa, koji ne može da kontroliše šećer i šećerilište je ujedno hranilište za mikrobe, za sve viruse i za bakterije. I zato dajemo antbiotike i za bakteijsku infekciju da bi pokrili rizike množenja bakterija.
Imali smo pacijente iz Leskovca koji su bili na respiratorima. Neki su izlečeni, neki su umrli. Tu statistiku ćemo na kraju da radimo, da analizramo. U Covid bolnici smo imali 4 smrtna slučaja
Kada Jovanović govori o sebi i svojim zaslugama, govori šturo, uz odmahivanjem ruke, kao da to nije važno, ali kada priča u množini, tu je stvar već drukčija.
„Mi smo odlično odradli svoj posao kroz broj lečenih, kroz broj bolesnih. E sada je laka situacija, ali nam još dolaze pojedini pacijenti sa teškim stanjem. Imaćemo još pacijenata koji će se ograničiti na Grudno i Infektivno. Imali smo mlađe ljude sa pogoršanim stanjem ali su se izvukli, a imali smo i stare. Većina je izlečena, neki, nažalost, nisu.
Korona, inače, objašnjava naš sagovornik, prvo napada pluća ili se završva na na nivou nosa gde se gubi osećaj čula mirisa, često prepoznaje deficite pa napada i ceo organizam
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Svaka cast doktoru na radu i pozrtvovanosti,i posebno sto je rekao jednu veliku istinu, nesto sto mi dugo ne da mira: „Najmanji otpor je bio medju srednjim kadrom“ Koronu je u Leskovcu lecio dr Jovanovic,srednji kadar i mladi lekari specijalizanti. Cast malobrojnim izuzecima,ali vecina onih kojima je posao da lece,koji rade ovaj posao iz „ciste humanosti“ se razbezala,a u vatru su gurnuli srednji kadar.Srednji kadar nije imao izbora,cak ni mogucnost da pita da li njihovi zivoti i njihova deca manje vrede. Ne samo da su osecali ogroman strah,vec i neverovatno ponizenje,nepravdu,bezvrednost,to inace trpe godinama zahvaljujuci ogromnom raslojavanju u zdravstvenim ustanovama,a sada je kulminiralo. Ovo je velika sramota srpskog zdravstva, sahranili smo moral i ljudskost, samo je tarifa ostala ista.
Ovo nema direktne veze s politikom,ali ima sa svim vlastima koji 20 zadnjih godina dozvoljavaju,ne kaznjavaju i tako podrzavaju nehumanost,bahatost i korupciju,tamo gde ih najmanje sme biti. Jos jednom,cast izuzecima.
Savest mi,pak,nalaze da se zbog prethodnog komentara izvinim svima koji su casno obavljali svoj posao. Ovo je ipak tekst o njima i oni jesu heroji,koji zasluzuju nagrade,priznanja,beneficirani radni staz…razumljiv je strah,ali bi svi trebalo da budu jednaki,svaki zivot je vredan,ne moze da neko ne sme,a drugi mora….Hvala Bogu da je sve ovo,nadam se iza nas.
Zahvalnost svima koji su ucestvovali u ovoj borbi. Doktor je spomenuo da inace njihov rad nije nagradjen vise nego u redovnim okolnostima. Istovremeno neke fabrike placaju duplo rad u vanrednim uslovima, a zrtva onih koji su lecili iste, ostaje neprepoznata. Novac ne moze nadoknaditi sve sto su preziveli,ali svi koji su radili u tzv.Covid bolnicama,zasluzuju priznanja i nagrade, pa i uvecanje radnog staza,jer su radili u uslovima opasnim po zivot.
Sve reći a nepomenuti posebno osoblje sa infektivnog je greota koji su radili 3, 2, 1 smena, politički napadani, i sami doživeli koronu, rizikovali pa i dali život, ostali sa dva lekara i nešto osoblja.
Budući direktor Bolnice u Leskovcu?
Nesa bi da se pomeri, da ne trpi vise politicke torture. Svega mu je preko glave.
VELIKO HVALA ZA NESEBIČNU POŽRTVOVANOST .VELIKO SRCE ,VELIKOG DOKTORA.
Lepo rečeno i objašnjeno. Ogroman aplauz za još jednog, heroja našeg grada, koji samo radi svoj posao.
Kad si stvarno veliki kao sposoban, stvarno si zasluzan i onda iz vaspitane pristojnosti stavljas sebe u drugi plan, da ne umanjis vrednost ostalih, koji su takodje vazni zbog timskog rada, zagrlis ih recima, pohvalama, kao najjaci, najbolji, dajes im podstrek da budu bolji, ukazujes na njih da ih i drugi pohvaljuju, zato sto nisu vidljivo sjajni kao ti. Ostvaren se ne dokazuje. On blista i u totalnom mraku, zraci. Nauprot ovoj pojavi licnosti, preskaknjem stepenika u zivotu, politickim precicama, pojedini se popnu previsoko za svoje pravo obrazovanje, vaspitanje, poreklo, sposobnot, a visoka funkcija ih tera da se ponasaju mocno. Taj disbalans stvarne vrednosti i vestacke visine politickog polozaja izbija po savovima. Zato imamo bahate i ovakve, kao sto je doktor iz price. Uzori, poput ovoga, odavno nisu na naslovnicama, zbog Pinkovih i drugih rijaliti programa gde se obogate od gledanosti zivota uzivo ljudi sa dna, a onda mediji popunjavaju stranice o njihovom ljubavnom zivotu, stambenom pitanju, putovanjima, nametnu ih za model nasoj deci, iako se to zove dno dna. Hvala za ovakve tekstove, ovakve kriterijume vrednosti, zbog mladih, koji treba da znaju sta su prave vrednosti.
Svaka cast doktoru Jovanovicu na zasluzenoj nagradi i svim pohvalama.Ali ja bih ovde istakao jos jedan primer za koji se nezna mnogo u nasem gradu.Naime radi se o mladoj doktorki iz okoline Vucja koja je od prvog dana pandemije i vanrednog stanja otisla u okolini Zrenjanina da leci i pomaze ljudima iz toga kraja od opake bolesti.Nagrada za nju ce biti i ova da jos ljudi sazna za njenu hrabrost,pozrtvovanost i odanost poslu.Poenta mog pisanja je izjava direktora bolnice u vreme pandemije da su Leskovacki lekari uzimali lazna bolovanja a da za ovakve lekare nema mesta u Vucju i Leskovcu sve po naredjenju velikog vodje.Da jos napomenem da je pomenutoj doktorki prosek studija preko 9 a da su u Vucju zaposljene dve lekarke kojima je prosek jedva 7.Da li se ovako stimulisu mladi ljudi da bolje uce???
Podatak da samo 13 lekara i oko 150 sestara i tehničara radi sve ovo vreme, oko dva i po meseca, u covid bolnici zbrinjavajući danonoćno na hiljade pacijenata, rizikujući i svoje i živote svojih porodica je za poštovanje i duboki naklon.Ali u toj bolnici ima na desetine lekara i na stotine med. sestara i tehničara koji sigurno mogu da pomognu malo tim ljudima koji su izgleda zajedno sa svojim porodicama unapred „otpisani“, dok ostali, radeći za istu platu u širokom luku zaobilaze covid bolnicu.
Pa šta…Neko se mora žrtvovati….
Znaci hiljade I hiljade u bolnici spasavaju pa odakle sada tolika cifra ko tu laze ti ili svi vi snsovci Pa oni mora da rade to I’m je posao kao rudaru sto radi ulazi svakog dana u jamu ali nezna dali ce izaci oni treba da budu za pohvalu kao i lekari Ako ne zele da rade neka daju otkaz ima ko zeli pa vi ste Leskovcani udareni sa mokru carapu u glavu i bog vam nemoze pomoci Molim postenog da ne laze vise preklasise ga vise sa lazi Vi da ne zinete da ne izlazete lazovcine najgore vrste
Pre svega dr Jovanovic je dobar covek, veliki humanista i strucnjak. Odusevio me je prijemom i odnosom sa pacijentima. Moj naklon?
Milica Ivanovic vec četvrti put piše bajkovitu priču o junaku Covid bolnice,koji sada već i ne spava brinući se da mu ne promakne nešto u kliničkom stanju pacijenata obolelih od Corona virusne infekcije( pluća,srca,krvnih sudova,mozga). Ovo počinje da liči na triler filmove u nastavcima i/ili predizborni program,kako ko već razume ovaj sociomedicinski fenomen.
Onaj ko nema uvid u stvarno dogadjanje bi se mogao povesti za autorkinom konstrukcijom da su Dr Dragan ,mladi lekari i srednji kadar organozovali Covid bolnicu i skoro i jedino oni sami lečili i zbrinjavali.Za ostale kolege lekare autorka kaže na početku teksta da su se uglavnom razbežali,dok sam junak naše priče kaže da su „kolege imale najveći strah,i da su se kasnije profesionalizovali i OSTALI.IMPLICIRA da su hteli da beže…
Krenimo redom.Prvi udar talasa Covid pacijenata je primilo infektivno odeljenje sa Dr Dudom Živković.Bili su hrabri,cenu su platili oboljevanjem,neko i životom.
Pulmološko odeljenje je takođe profesionalno prihvatilo SVOJ posao lečenja pneumonija izazavanih SARS COV-2 virusom.I, sve čestitke za rad,požrtvovanost pulmologa i dr Jovanovića kao njihovog načelnika.Ali,sada,pri kraju prvog talasa epidemije zaboraviti,namerno izostaviti,ili čak govoriti da su kukavice za još oko 40 doktora iz Covid bolnice koji su bez pogovora,časno i profesionalno učestvovali u lečenju prvog i najtežeg talasa epidemije je nepošteno,nemoralno,falsifikujuće.
Protokoli lečenja su se stvarali zajednički,najčešće savetovanjem i razmenom i iskustava na forumu lekara COVID BOLNICE Leskovac i razmenom informacija iz Ljubljane,Beograda,Niša..Ti i takvi protokole lečenja su se primenjivali i na najtežim pacijentima,koji su imali značajna druga pridružena oboljenja,najčešće srčana.Kod takvih,kažem najtežih pacijenata, dragocena je bila pomoć kolega internista koji su bili tu,među nama.
Puteve kretanja pacijenata i osoblja, su iscrtali doktor iz delegacije iz Rusije,i takođe odredili neophodni nivo zaštitne opreme.Hvala im,slava im.
Dakle,Dragane,zaslužio si odelo ,ali si počeo u njemu da razvijaš ideje veličine.
Bojim se da tvoj javni nastup nije najbolji načnin da se ojača i pripremi medicinski front,tim lekara, pa sestara,koji će ,po svemu sudeći OPET,sa tobom,pulmolozima,infektolozima,internistima uzeti učešće kada dođe drugi epidemijski talas.
Poštovani,
ideja je bila da se uradi samo priča o srednjem medcinskom kadru zato što se o njima retko piše, skoor nikada. Dragan je pristao na razgovr na moje insistiranje posle obilaska bolnice. Jugmedia je pisala o velikoj žrtvo doktorke Dušanke, heroini i forsirala predloge da budući zdravstveni centar nosi njeno ime. U prvom delu teksta mogli ste na kraju pročitati da će se priča nastaviti. To znači da nećemo stati samo na jednoj ili dve priče iz Covid bolnice. Poseban tekst biće o lekarima koji još rade ili koji su prošli kroz Covid bolnicu.Svi su za mene heroji. Ova tema nije iscrpljena budući da stručnjaci najavljuju i drugi talas. Nije iscrpljena i bez drugog talasa jer svako ko je radio u Covid bolnici zaslužuje sva priznanja. Takođe, biće tekst i o pacijentima koji su čenei od vas, ali je to najteži deo jer se retko ko odlučuje da govori. Vidimo se.