Iako je vreme varljivo, onaj ko je čvrsto rešio ne odlaže put.  Tako,  posle desetak godina reših ponovo da vidim Đavolju varoš. Dok se tmurni oblaci polako nadvijaju nad našim čuvenim spomenikom prirode, ostaje nada da neće baš sad.

Na početku primećujem drvene figure, koje ne pamtim da su tu bile kad sam prvi put došao. Ceo prostor je uređen da se i ljudi, koji retko borave u prirodi, osete prijatno. Bilo je dosta dece predškolskog uzrasta sa roditeljima, a sudeći po registarskim tablicama najviše Nišlija i Beograđana.

This slideshow requires JavaScript.

Crkva Svete Petke je ranije bila brvnara bez ikona, a sad ih ima do dvadeset. Posebno me obradovalo da je „Sveti Sava rad Bate iz Vučja”. Čim to pročitah,  setih se dragog umetnika i zahvalih Bogu što ga je sačuvao od korone. Dva sata proleteše kao tren, a kiša poče taman kad uđosmo u kola.

S nadom da će se vreme prolepšati krenusmo ka Prolom banji. I tamo se vidi napredak u odnosu na prošlu deceniju. Hrana je dobra kao što je i bila, a i kiša prestade baš kad je bilo vreme za šetnju.

Utisak bi bio krajnje pozitivan da mi jedan od zaposlenih nije zabranio da natočim balon vode. Čak to nije dozvolio ni kad sam mu ponudio novac. I tu se javlja naš stari problem, da nas priroda daruje, mi treba da  ponešto i uredimo, ali ljudskost je ono što fali. Međutim, to nije uspelo da pokvari jedan divan dan.