Otkako je u Vinogradarskoj ulici, u vranjskom naselju Sobina, proradilo klizište njeni stanovnici svakodnevno strahuju od najgoreg scenarija koji može da im se dogodi. Ovo pogotovo kada krene da pada kiša i kada voda sa Borinog brda počne velikom brzinom da se sliva prema njihovom naselju noseći sa sobom šut i kamenje.

Prve odrone zemlje oni su primetili pre pola godine, ali nisu tome pridavali veliku pažnju jer su smatrali da je to normalno s obzirom da ispod mesta gde se pojavilo klizište protiče potok.  Da je situacija ozbiljna shvatili su tek kada je u potok  skiliznula ogromna količina zemlje i za sobom povukla zasađeni voćnjak i deo ulice ispred kuće Emilije Ilić. Otada ova žena provodi besane noći strahujući da joj klizište ne poruši kuću, a ni kapiju više ne može da zatvori zbog nastalih pukotina.

Problem sa klizištem žitelji ove ulice odmah su prijavili nadležnim službama u gradu. Zbog bezbednosti ulica je zatvorena za saobraćaj postavljanjem dva znaka. Oni su tu, prema njihovim rečima, ostali veoma kratko, jer su ih radnici „Vodovoda“ odneli i ostavili ulicu bez upozorenja vozačima da se u blizini nalazi klizište.

“Nismo mogli da verujemo da jedna firma kao što je “Vodovod” ne poseduje više od dva ovakva znaka te su morali da ih odnesu i postave na neko drugo mesto.”, kažu gotovo u glas žitelji ove ulice.

Sobinčani strahuju od najgoreg

Otuda su stanovnici ovog naselja bili prinuđeni da sami upozoravaju vozače da u njihov kraj ne dolaze Vinogradarskom ulicom već zaobilaznicom. Tako je bilo sve dok šofer jedne od građevinskih mašina nije dovezao šut i njime zatvorio ulicu.

Zbog pojave klizišta veoma je uznemirena i Ruža Ristić koja stanuje u njegovoj neposrednoj blizini.

„Ovde živim punih trideset godina i nikada se slično nije desilo. Počelo je sa malim odronima, a kada su krenule obilne kiše i kada se voda sjurila sa obližnjeg brda koje se nalazi iznad naših kuća, klizište je uzelo svoj danak. Strahujem od najgoreg.“, kaže Ruža.

Strah se uselio i u dušu šumara u penziji Živojina Stojanovića koji kaže da je klizište sa sobom povuklo i oštetilo ukopana plastična creva za vodu.

„Ova creva su pre mnogo godina postavili neki Sobinčani kako bi se sa planinskih izvora snabdeli čistom pijaćom vodom. Žitelji našeg naselja pretpostavljaju da su neka tokom godina pukla i prouzrokovala klizište“, priča Živojin.

Njegov sin Zoran Stojković kaže da slično klizište odavno postoji  u romskom naselju Saraina koje se nalazi sa druge strane potoka. Romi su tamošnji krater posle odrona zemlje pretvorili u deponiju. On smatra da bi problem sa klizištem mogao da se reši nasipanjem zemlje u duboku dolinu i postavljanjem betonskih propusta koji bi omogućili nesmetano proticanje potoka. Na ovaj način bi se stvorila mogućnost i za igradnju puta koji bi omogućio spajanje Sobine sa naseljem Dedinje.

„Mislim da bi sa izgradnjom ovog puta bili rešeni preostali infrastrukturni problemi našeg naselja, a to praktično znači da bi do naših kuća nesmetano mogla da dolaze vozila komunalnog preduzeća  za izbacivanje smeća i da napokon rešimo problem sa kanalizacijom.Dok se to ne dogodi naša kanalizacija će oticati u potok. Problem sa kanalizacijom, pre neku godinu, pokušali smo da rešimo i uz pomoć uticajnih ljudi u gradu, čak smo ponudili da sami finansiramo priključenje na prvu kanalizacionu mrežu u najbližoj ulici u nasellju, ali ni to nismo uspeli. Sada pokušavamo da rešimo problem sa klizištem i bojim se da opet ne ostanemo kratkih rukava. “, podvlači Zoran.

Snacija klizišta zahteva ozbilju studiju i finansije

Branimir Stojančić, vršilac dužnosti direktora JP “Urbanizam za izgradnju grada u Vranju”, ističe da su ljudi iz Kancelarije za vanredne situacije grada Vranja i Komunalne policije o nastalom klizištu odmah obavestili službu direkcije koja je izašla na lice mesta, sačinila izveštaj i obavestila sve institucije koje se bave ovom problematikom. Nažalost stručnjaci su prilikom izlaska na teren locirali još nekoliko klizišta koja se nalaze u neposrednoj blizini postojećeg. Romi koji su smećem zatrpavali klizište koje se nalazi u neposrednoj blizini njihovog naselja su samo odložili problem, a možda i dodatno iskomplikovali zato što se klizišta aktiviraju kada se poremeti geo sastav ploče.

“Nažalost zbog pandemije korona virusa i uvedenog vanrednog stanja aktivnosti koje smo pokrenuli za rešenje ovog problema nisu mogle da se odvijaju predviđenom dinamikom. Počeli smo sa izradom projekta za saniranje klizišta i atmosferskih voda. Napravićemo i dugoročni plan za sanaciju klizišta, zato što su pored ovog locirana još nekoliko desetina koji su aktivni ili će se aktivirati usled atmosferskih voda i spiranja tla. Još opasnija su ona,o čemu se ne govori, a mogu se dogoditi usled preopterećenosti koeficijenta izgradnje na pojedinim mestima u Vranju, na šta su nas upozorili stručnjaci za statiku iz Urbanizma i izgradnju grada .”, kaže Stojančić.

On dodaje da reč struke mora da bude poslednja u rešavanju ovog problema i zbog toga su ponude za njegovo rešavanje upućene na više adresa institucija koje su specijalizovane za ovu problematiku.

“Smatram da je popunjavanje doline samo prvi korak u sanaciji klizišta, a koje podrazumeva i drenžu zemljišta, pobijanje nosećih šipova, postavljanje potpornih zidova i kanalisanje atmosferske vode na celom potezu. U skladu sa tim donećemo zakonsko rešenje za odlaganje otpadnog šuta u ovu dolinu. Sve ovo zahteva ozbiljnu studiju i finansije.”, tvrdi Stojančić.