Kanjon Vučjanke i planina Kukavica prirodni biseri leskovačkog kraja, Bukova Glava ogroman potencijal za razvoj seoskog turizma

Poslednjih godina razvoj turizma na selu afirmisao se kao veoma perspektivan oblik razvoja biznisa, sprečavanja migracije seoskog stanovništva i održavanja izvornih kulturnih i nacionalnih tradicija i osobenosti. Danas grad Leskovac pokušava da nešto slično pokrene na svojoj teritoriji u podnožju planine Kukavica, da Srbiji predstavi kanjon reke Vučjanke kao nacionalno dobro, a u okolnim selima oživi domaći turizam.

Turistička organizacija grada Leskovca već je pokrenula proces zaštite kanjona reke Vučjanke kao nacionalnog dobra i on bi trebalo da bude okončan za godinu dana, a ono što turističkim radnicima predstvalja pravi izazov je da u ovom kraju razviju seoski turizam.

“U ovom kraju i oko jezera Barje imate prelepa sela.  Recimo, Bukova Glava je samo jedno od njih. Svojom geosaobraćajnim položajem, turistički atraktivnim prirodnim i antropogenim vrednostima, ovaj kraj ima potencijala da postane jedna od vodećih turistički destinacija u ruralnom turizmu u Srbiji”, tvrdi direktor TOL-a Nebojša Kocić.

Problem je, navodi, što naši seljaci te mogućnosti nisu shvatili ozbiljno.

“Organizovaćemo još jednu tribinu o perspektivama razvoja ruralnog turizma u opštini Leskovac, i nadamo se da će naši sugrađani odazvati u što većem broju. Razvoj turizma u ruralnim sredinama je direktno povezan sa procesima oživljavanja sela i poljeprivrede, a moderna poljeprivreda i druge vrednosti seoskih područja su primarni uslov razvoja ruralnog turizma”, navodi Kocić.

U ovom kraju je, pored najstarije hidrocentrale u srbiji koja još uvek radi, grad Leskovac uredio kupalište, uskoro na toj loakciji kreće snimanje igranog filma o starom Leskovcu, a ušlo se i u projekat oživljavanja starih vodenica.

Novi Rid, zaseok Bukove Glave – foto: Miljan Simonović, izvor Wikipedia

“Sve su to odlični preduslovi za razvijanje turizma na selu”, dodaje on.

Stare vodenice u kanjonu  reke Vučjanke uz mala finansijska ulaganja mogu biti obnovljene kako bi dobile svoju prvobitnu ulogu. Kao takve pospešile bi razvoj ruralnog turizma u leskovačkom kraju. Trenutno su u funkciji četiri od čak 16 potočara koje krase kanjon Vučjanke.

„Ove vodenice su dokaz bogatstva naše tradicije ali i mogućnost za budući razvoj vučjanskog kraja jer sadrže značajan gastro-turistički potencijal“, objašnjava direktor Turističke organizacije.

Imajući sve to u vidu, moderni koncept integralnog i održivog ruralnog razvoja porečkog kraja razradio bimodel razvoja održivog turizma, usklađen sa turističkim potencijalima i kroz konbinaciju eko koponenti, zaštičenih kulturno-istorijskih dobara i ambijentalnih celina omogućuje da ovaj vid turizma, izbori za svoje mesto na sve većem i zahtevnijem “ zelenom “ turističkom tržištu.

“Leskovac, u tom smislu, ima kvalitetnu i raznovrsnu osnovu za razvoj turizma”, zaključuje.

Prirodne atraktivnosti, pa i dostignuti nivo smeštajnih i drugih kapaciteta upućuje na to, da se ovde mogu razvijati brojni vidovi turizma.

Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pretplati se
Obavesti o

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

1 Komentar
Najstarije
Najnovije
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare
Kole
12.08.2020. 12:23

Seoski turizam je za ljude koji pripadaju nekoj srednjoj klasi koja nema mogucnosti za nesto vise, luksuznije i skuplje. Nevolja je samo sto su oni koji krenu da se bave seoskim turizmom nerealni kad je cena u pitanju, ako u Grckoj treba platiti 5 evra za krevet, pa za cetvorokrevetnu sobu treba izdvojiti 20 evra onda je nerealno da u Srbiji u seoskom turizmu krevet kosta 20 evra. Ne zavarvajte se da ce bogatuni doci u selo na odmor oni idu na luksuzna i atraktivna mesta lepote sSbije ih ne zanimaju.