Oni koji dobro poznaju Novicu Cvetkovića, laboranta Zdravstvene stanice u Vlasu, selu koje se nalazi u poljaničkom kraju udaljenom dvadesetak kilometara od Vranja, ne znaju sa sigurnišću da kažu da li ovaj medicinski radnik bolje rukuje epruvetama ili fotografskim aparatom od koga se nikada ne odvaja. Okom svoje kamere on punih 37 godina beleži događaje u Poljanici u koju je zbog posla došao čak iz Kruševca.

Ovog vedrog i veselog momka Poljančani su dočekali raširenih ruku jer je bio jedan od retkih momaka koji je u to doba, kada su ljudi masovno odlazili iz ovog mesta u potrazi za boljim životom, došao da živi u njihovom kraju. Vremenom su ga zavoleli i kao svog najrođenijeg prihvatili kada su videli koliko je predan svom poslu i koliko je rad da im pomogne.

„Kupio“ ih je za sva vremena kada se pročulo da bolesne nikada ne ostavlja na cedilu i da je u stanju da po najvećem kijametu sam, kroz šumu, krene peške do svojih pacijenata kako bi im dao infuziju.

U takvim prilikama Novica od naoružanja jedino uz sebe nosi samo svoj fotoaparat kojim beleži retke ptice na ovim prostorima, predivnu prirodu, napuštene kuće od ćerpiča i vrbovog pruća namazane blatom i krepke gorštake koji čuvaju svoja ognjišta i njihovu stoku.

Za ovih 47 godina koliko živi i radi u Poljanici Novica je ovaj kraj više puta prepešačio uzduž i popreko i gotovo da nema staze, ali i čoveka koje on nije upoznao. Bio je i svedok njihovih teških sudbina i patnji, umiranja u samoći, zaboravljeni čak i od sopstvene dece.

Na sreću do mnogih je stigla humanitarna pomoć i to zahvaljujući Novici koji je slikom i rečju njihovu muku uspeo da prenese najpoznatijim medijskim kućama na jugu Srbije, a oni dalje do najpoznatijih humanitarnih organizacija.

O svom humanitarnom radu Novica mnogo i ne govori, ali uvek istakne da je najsrećniji kada u takvim prilikama vidi osmeh na usnama tih napaćenih ljudi.

Više voli da priča o nastalim fotografijama i evocira uspomene na njemu drage ljude koji se nalaze na njima. Međutim, uprkos tome o njegovim humanitarnim podvizima i sada se u Poljanici prepričavaju razne dogodovštine, međutim, malo ljudi zna da je on pravi „vremeplov“ Poljanice i da poseduje preko 80.000 fotografija, video i pisanih zapisa o ljudima i događajima u ovom kraju koje je proteklih godina brižljivo beležio.

Ovu riznicu podataka koju on poseduje je neprocenjivo blago Poljanice, a koje, zasigurno kroz publikaciju treba sačuvati od zaborava za neka buduća pokolenja  poljaničkih potomaka kako bi znali odakle im potiču koreni.

A dok se to ne dogodi on će i dalje nastaviti da leči bolesne i svojim fotoaparatom beleži ljude i događaje kako bi ih otrgao od zaborava.

To u Poljanici, kako kaže poznati pisac, inače rođeni Poljančanin i autor najlepše priče koja je do sada napisana o Belom mostu, Momčilo Moma Jović, može da radi samo Novica Cvetković koji je svojim dobročinstvom zadužio čitav ovaj kraj i da ga nema, po njegovom mišljenju, bi ga trebalo izmisliti.