Kada je mašinski tehničar Ivica Kostić (49) iz Surdulice pre desetak godina ostao bez posla nadu za zaradom je potražio u pčelarstvu i nije se pokajao. On danas proizvodi „Vlasinski med“, čiji veći deo preko surduličkog udruženja pčelara „Matica“ odlazi za Italiju, a na domaćem tržištu ovaj brend ima zavidnu cenu.

„Imao sam ja 500 košnica i zaista sam odlično prolazio, ali desio se maler jer su pčele u 300 košnica zatrovane i uginule su“, priča, a na pitanje – kako, kaže da mu je veoma bolno da priča o tome.

„Nesavesni kupinar je prskao svoj zasad u uništio moj pčelinjak“, kratko kaže sa bolnim izrazom na licu.

No, već sada radi na povećanju košnica pa se nada da će do kraja ove godine imati oko 320 košnica.

Kilogram bagremovog meda prodaje po 800 dinara, a livadskog, koji nosi geografsku oznaku Vlasine, po 1.000 dinara.

Ivica Kostić je jedan od osnivača Udruženja pčelara „Matica“ sa sedištem u Surdulici, koje broji blizu 100 članova, a to udruženje je inicijator i vođa projekta za dobijanje sertifikata o geografskom poreklu „Vlasinkog meda“, čiji se postupak privodi kraju.

Pčelari „Matice“ imaju 3.385 košnica

„Pošto zaokružimo proces proizvodnje Vlasinskog meda, odnosno, dobijemo državnu markicu, planiramo da kao udruženje napravimo pogon za prihvatni plasman Vlasinskog meda. Projektna dokumentacija je izrađena i naš zadatak je da naredne godine omasovimo broj košnica i privučemo što više mlađih pčelara, a plan je da se broj pčelara u udruženju udvostruči. To neće biti težak posao jer mladi ljudi sa srednjom školom nemaju mnogo izbora za posao, a posao pčelara je primamljiv, kao i zarada“, naglašava sagovornik juGmedie.

Kaže da bez pomoći lokalne samouprave ne bi uspeli u sertifikaciji brenda, budući da na konkursu za poljoprivrednike dobijaju po 1,5 miliona dinara za rad udruženja, a „a tu su i drugi troškovi koje opština pokriva, tu je i pomoć stručnih službi“.

„Vlasinski med“, odnosno, njegovo geografsko poreklo prostire se, osim na teritoriji Surdulice, još i na opštine: Crna Trava, Bosilegrad i Vladičin Han, a pravila nalažu da tu odliku dobija samo onaj med kojeg pčele proizvedu na nadmorskoj visini većoj od 700 metara.

Sa Kostićem razgovaramo na periferiji Surdulice, ali on med uzgaja na još nekoliko lokacija: Mačkatica, Leskove Bare, Vlasina i na području Strazmirovca, na samoj granci, tako da pčele koriste i bugarsku pašu jer „one ne priznaju granice i granične prelaze“.

Ivica Kostić živi u zajednici s majkom, bratom i bratancem. Kaže da bi od ovog posla mogao odlično da živi sa 300 košnica, a da bi četvoročlana porodica živela pristojno sa 500 košnica.

„Doduše, moram da se ograničim. Četvoročlana porodica bi zarađivala i živela pristojno od proizvodnje meda sa 500 košnica samo pod uslovom da su prinosi na nekom srednjem nivou. Međutim, u zadnje vreme, usled klimatskih promena, nema dovoljno unosa nektara i onda tu ima problema. Zato mi moramo da uvećavamo broj košnica“, ocenjuje.

Inače, surduličkim pčelarima ne manjka tržište, a najbrojniji su kupci iz Italije.

„Upravo su završene analize uzoraka za Italijane i sada očekujemo uplatu avansa, pa njihov dolazak da pokupe med, a predajemo im ga refuzno u buradima od po 300 kilograma“, objašnjava ovaj surdulički pčelar.

Ovaj medijski sadržaj deo je projekta pod nazivom „Ognjište“, koji je sufinansiran od strane opštine Surdulica. Izneti stavovi nužno ne odražavaju stavove lokalne samouprave.