Nekadašnji najveći praznik SFR Jugoslavije, Dan republike, koji je uglavnom ostao u lepom sećanju generacijama koje su ga slavile, podsećajući na neradne dane, polaganje zakletve, plave kape i crvene marame, danas je povod za debatu o značaju tog datuma za Srbiju.

Dok je za neke 29. novembar dan kada je formirana najprosperiternija država koja je postojala na ovim prostorima, neki ga smatraju pobedom totalitarizma i autoritarizma. Ovim datumom zapravo se obeležavalo Drugo zasedanje AVNOJ-a u gradu Jajce u BiH 1943. godine, kada je, pod vođstvom Komunističke partije Jugoslavije, doneta odluka o formiranju države federalnog ustrojstva, Jugoslavije, kao i ustavotvorne skupštine dve godine kasnije, kada joj je dat naziv Federativna Narodna Republika Jugloslavija (FNRJ). Na čuvenom zasedanju AVNOJ-a pre 74 godine bila su prisutna 142 delegata, a predsedavao je predratni predsednik skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca doktor Ivan Ribar. AVNOJ je tada proglašen za najviše zakonodavno i izvršno telo, a formiran je i Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije (NKOJ), koji je predstavljao neku vrstu vlade. Poništene su sve odluke i obaveze koje je donela dotadašnja vlada i ona je, zajedno sa Petrom II Karađorđevićem, prognana iz zemlje.

Do 1997. ovim datumom se obeležavalo Drugo zasedanje AVNOJ-a. Tada je, da se ne bi slavio praznik „nepostojeće države“, doneta odluka da 29. novembar označava formiranje Jugoslavije kao republike, odnosno formalni pad monarhije.

Zbog opšte euforije koja je pratila ovaj dan, slavili su ga i oni koji nisu bili veliki ljubitelji Tita i socijalizma

Neradni dani koji su okruživali ovaj kalendarski datum spajani su u jednu „upotrebljivu“ celinu za sve „radne ljude i građane“.

Đaci prvog razreda osnovne škole postajali bi pioniri, i svečano su im dodeljivane pionirske marame, kao prvi znak prijema u svet odraslih. Polagali su tada pionirsku zakletvu, što je mnogima i dan-danas ostalo duboko urezano u sećanju.

Ko je hteo da stupi u brak birao je ovaj datum, pa su svadbe i veselja bila uobičajeni u ovo doba godine. Mladenci su računali da neradni dani obezbeđuju veliki broj zvanica na slavlju.

Nezaobilazni deo folklora bio je svinjokolj, doba kada su se mnogi žitelji gradova prisećali svog seoskog porekla, pa su odlazili kod rođaka kako bi napunili zamrzivače i ostave.

Svukuda se mešao miris topljenja čvaraka, spremani su meso, slanina, kobasice…

Raspadom SFRJ prestalo se i sa obeležavanjem Dana Republike u svim republikama nekadašnje zajedničke države. Zvanični praznik ostao je najduže u Srbiji, odnosno tadašnjoj SRJ – do 2002. godine.