Grad Leskovac se poslednjih meseci, pored Niša, često nalazi na spisku najzagađenijih gradova u Srbiji, a ono što je izvesno to je da otrovne čestice ne dolaze iz industrijskih pogona, već na to utiče mnogo faktora, o čemu za JuGmediu govori specijalista toksikološke hemije Tamara Ljubenović, načelnica Centra za higijenu u Zavodu za javno zdravlje u Leskovcu (ZZJZ).

Prema njenim navodima, na aero zagađenje, posebno u centru Leskovca gde ova ustanova ima jedno merno mesto, utiče ukutkana leskovačka kotlina iz koje hladnoća i toplota sporo izlaze a sa njima i štetne materije, ali i pojave na koje može da se utiče.

„Geograsfki položaj Leskovca ima prvenstveno značenje na povećano zagađenje. Nisko strujanje  vazduha, visok pritisak, što bi se reklo, nema provetravanja u kotlini i ne postoji mogućnost odlaska u višeslojne materije“, kaže Ljubenovićeva.

ZZJZ godinama ima samo jedno merno u centru Leskovca, kod Tehnološkog fakulteta, gde se vrši kontola vazduha, odnosno, količina tri zagađujuće materije: sumpor dioksid, čađ i adoda dioksid, ali i zagađenje vazduha teškim metalima.

„Vrlo je bitno naglasiti da je to jedno merno mesto i da na osnovu toga Zavod ne može da pruži kompletni sliku zagađenosti vazduha na teritoriji celog grada. Ipak, naša merenja, na primer u oktobru, pokazuju da je 7 dana bilo prekoračenja pojedinih materija“, ističe sagovornica JuGmedie.

Nije, međutim, problem da se dobije detaljnija slika kvaliteta vazduha kojeg udišu Leskovčani. Prvo, što se u pojednim danima smog može seći nožem, posebeno u večernjim satima, a preko aplikacija na mobilnim telefonima koje su radile ekipe stručnjaka, Leskovac se vrlo često po zagađenosti nalazi u ljubičastaoj i crvenoj boji. To su dani kada osetimo da teško dišemo.

„U Leskovcu, inače, nemamo nekog industrijskog zagađenja. Izvesno je da najveća količina zagađenja dolazi iz individualnh ložišta, toplane i od izduvnih gasova iz automobila. Ti izduvni gasovi su vrlo veliki zagađivači i ja bih njih stavila na prvo mesto, mada se najviše u javnosti govori o dimu iz individualnih ložišta. Vazduh najviše zagađuju automobili nižih klasa i kategorija sa zastarelim sagorevanjem, koji se kod nas najviše i koriste“, objašnjava.

Problem takvih automobila može, dodaje, da se reši, ali veoma teško s obzirom na imovno stanje Leskovčana, a rešenje zagađenosti vazduha iz ložišta domaćinstava vidi u priključak što većeg broja na gradsku toplanu, koja koristi i gas.

„Definitivno, najbolje rešenje je priključak na gasovod. Gasifikacija i edukacija stanovništva u smislu da sve što stvara, bilo koja vrsta sagorevanja odlazi u atmosferu“, naglašava.

Pitamo kako da se stanovništvo zaštiti od aero zagađenja i da li maske koje trenutno mnogi nose i na otvorenom, pomažu?

„Maske sada imaju višestruku ulogu, štite od zagađenja i od virusa, ali nisu one te koje prvenstveno imaju ulogu za zaustavljanje zagađujućih materija koje udišemo. Za to postoje specijalne maske. Drugo, treba da bude mnogo veća koncentracija zagađujućih materija da bismo mi te druge vrste maske upotrebili. Ove maske mogu da bude neka barijera. Postoji preporuka da u večernjim časovima, kada se najviše talože materije, starija populacija ne izilazi iz kuća i stanova“, objašnjava specilaista toksikološke hemije Tamara Ljubenović iz Leskovca.