Nakon što je neko oboleo od korona virusa, srce može da strada i kod do tada zdravih ljudi  i u takvim slučajevima posledica je miokarditis ili zapaljenje srčanog mišića. U drugom slučaju, obolelom od korone može da se desi infarkt i bez zapušenih krvnih sudova, kaže za juGmediu Miodrag Miladinović šef Koronarne jedinice Opšte bolnice Leskovac.

Kako objašnjava, u prvom slučaju korona ima direktno toksično dejstvo na srčane ćelije i to se dešava u onoj fazi akutnog zapaljenja kada naš organizam deluje najsnažnije što može.

“Kovid izaziva tako jake reakcije zapaljenskih citokina u organizmu da to deluje kao neko sopstveno sagorevanje imunološkog sistema. Naš organizam reaguje najpaničnije što može i to prelazi u svoju suprotnost, „citokinska oluja“ spaljuje i krvne sudove i okolna tkiva. Isto to dešava se i srčanom mišiću i onda dolazi do stanja miokarditisa“, ističe Miladinović.

Neki ljudi posle Kovida imaju oslabljen srčani mišić, koji je pogođen, zapaljen i ne može da kontrahuje normalno, a sve ovo, naglaša Miladinović, upozorava da na vreme mora da se leči osnovni uzrok i spreči „citokinska oluja“.

Druga značajna posledica delovanja korona virusa na srce može biti infarkt, usled izraženog protrombotskog stanja.

„Sada već dobro znamo da je Kovid jedno izraženo protrombotsko stanje. To znači da je cirkulacija sklona da pravi ugruške ili trombe, prisutna je ogromna količina fibrina. Mi sada imamo uzorkovanje infarkta kod ljudi koji imaju plakove, suženja od 20 do 30 i do 50 posto. Dešavaju se infarkti u ovakvom stanju čak i bez zapušenja krvnih sudova“, dodaje dalje naš sagovornik.

U slučajevima kada su inficirani korona virusom neki ljudi koji već imaju komorbiditete, sve ih to čini manje otpornim, a srce im nažalost lakše strada.

„Srce koje je oštećeno pre zapaljenja, lakše će potkleknuti nego potpuno zdravo. Imuno kompromitovani se lako zaražavaju i imaju lak prodor korone u organizam, neometen od prve linije odbrane“, kaže Miladinović.

On kaže da lečenje počinje od epidemiološkog nadzora.

„Poštovanja pravila, koja će u znatnom procentu smanjiti međusobno zaražavanje. Kada u velikoj populaciji virus uđe, on je sklon mutacijama i zbog toga se javljaju klinički opasniji virusi“.

Međutim, kada posle preležane korone dođe do miokarditisa, on mora da se leči.

„On može biti prolazni, bez posledica, ako je prepoznat. Ako je neprepoznat i ne tretiran takav miokarditis ulazi u zapaljenje i propadanje srčanih ćelija, a nakon nekoliko godina to dovodi do slabog srca ili takozvane “ dilatantne kardiomiopatije“. Ključno je sve to utvrditi dijagnostičkim metodama i primeniti terapiju“, upozorava naš sagovornik.

Miokarditis, nakon preležane korone leči se klasičnim lekovima: betablokatorima, diureticima i trimetazidima.