Nezavisno udruženje novinara Srbije sa velikom žalošću podesća da je prošlo više od dvadeset i dve godine otkako su naše koleginice i kolege žrtvovane u bombardovanju zgrade RTS – 23. aprila 1999. godine, a da pravda do dana danšnjeg nije zadovoljena.

Prošlo je 22 godine od ovog smrtonosnog događaja, a da javnosti i dalje nisu poznate sve činjenice koje su dovele do ubistva 16 ljudi u RTS-u, odnosno 16 njih koje je ostalo povređeno, od toga ko je u NATO Alijansi doneo odluku da se gađa medijska kuća za koju je bilo evidentno da nije evakuisana i da u njoj rade civili, do odluka tadašnje vlasti SR Jugoslavije i Srbije da se, za razliku od zaposlenih u svim drugim državnim institucijama, samo radnici RTS-a ne izmeste na drugu lokaciju.

NUNS zahteva da se nastavi sa pre devet godina nezakonito prekinutom istragom o mogućim naredbodavcima žrtvovanja radnika RTS-a 23. aprila 1999. godine.

Za RTS se znalo da će kad-tad biti bombardovan jer je desetak dana pre početka bombardovanja ova medijska kuća stavljena na listu legitimnig vojnih ciljeva, zbog Uredbe o posebnim merama u uslovima pretnji oružanim napadima NATO-a koju je Vlada SRJ donela 8. oktobra 1998.

Ovim putem takođe podsećamo da pored tadašnjeg generalnog direktora RTS-a Dragoljuba Milanovića, ni Ministarstvo odbrane, a ni Vrhovni savet odbrane nisu ništa preduzeli da se ljudstvo i tehnika RTS-a nakon otvorene pretnje NATO pakta napadom, izmeste na rezervno i bezbedno mesto u studio RTS-a u Košutnjaku.

Dragoljub Milanović jeste osuđen na 10 godina zatvora zbog teškog krivičnog dela ugrožavanja bezbednosti jer nije preduzeo mere da se zaposleni i oprema te noći zaštite evakuišu. Ima indicija da on nije jedini koji je znao, ali samo je on procesuiran.

Podsećamo da je pre dve godine pokrenuta inicijativa da se imena naših 16 koleginica i kolega uvrste u bazu podataka nastradalih novinara Komiteta za zaštitu novinara, i na tome ćemo i dalje insistirati.