U prvoj polovini ove godine ne samo što je povećan broj infarkta u Jablaničkom okrugu, već je mnogo više i intervencija u Angio sali Opšte bolnice u Leskovcu, koronarografije i ugradnje stenta.Svemu ovome doprineo je dug period nepovoljne situacije sa Kovidom 19, ali i nemogućnost da se redovno odlazi na kontrolne preglede kod lekara, kardiologa ili interniste.

„Korona virus je doprineo povećanju broja infarkta i zato što direktno dovodi do pojačanih tromboza. Kod nekih ljudi, sklonost ka trombozi je urođena, a kako te promene nisu vidljive, utoliko to predstavlja veću opasnost. Korona virus je podstakao da sve te trombofilije ispolje, a koje mi nosimo nesvesno, ne znamo da ih imamo“, kaže za Jugmediu, kardiolog Gabrijela Stojković šef Angio sale OB Leskovac.

Ona naglašava, da upravo ova činjenica objašnjava da imamo veliki broj mladih ljudi sa infarktima.

„Ti mladi ljudi sa infarktima uopšte nemaju faktore fizika za kardiovaskularne bolesti. Imamo pacijenta koji ima infarkt, a nema pritisak, nema šećer, ni povišen holesterol, a ni trigliceride i nije pušač.To znači, nema ni jedan faktor rizika i što je takođe važno, nema ni familijarnu koronarnu bolest“.

Doktorka Stojković objašnjava da, kada nas napadne virus korona, postoji mogućnost da budu pogođeni krvni sudovi, oštećeni njihovi zidovi kao i da dođe do pojačanih tromboza koje su uzrok infarkta.

„Infarkt nije ništa drugo do tromboza zida krvnog suda.Zatvara se i potpuno začepi krvni sud, nema protoka krvi i tako nastaje infarkt. On ne predstavlja ništa drugo do smrt tkiva koje hrani arterije, koja je u ovom slučaju zatvorena skroz“, objašnjava.

Ono što predstavlja veliku opasnost je činjenica da virus deluje i posle infekcije i to na duži period.

„Problem ovog virusa nije akutna infekcija koju vi prebolite.Problem ostaje i posle virusa jer obnavljanje zida krvnog suda je jako dugo.To nije proces od sedam dana ili dve i nekoliko nedelja, već od nekoliko meseci“.

U minulom periodu, sve zdravstvene službe su po pravilu imale smanjen obim rada, zbog Kovid bolnice. Jedino je rad u Angio sali bio u to vreme povećan, ali tako je i sada.

„Mnogi naši pacijenti ne bi dočekali kardiohirurgiju, jer mnoge nisu radile u to vreme, kao na primer klinika na Dedinju. Mi smo u tim slučajevima intervenisali i radili i po dve i tri arterije odjednom, dakle ono što normalno ne bi radili u Angio sali“, kaže naša sagovornica.

Ona napominje da se kod intervencija koje se rade u angio sali, ranije nakon infarkta ugrađivao jedan do dva stenta, a sada tri, četiri i čak pet, i ovo pokazuje koliko su sada veća oštećenja na srcu i krvnim sudovima.