Nema protokola, nema obeleženih trakom putokaza, bar kao u pošti ili banci, nema nikakve distance. Nema kome da kažete – umirem ljudi, pomoć!

Čvrsto verujem da se mmnogi teško oboleleli od Covid 19 vrate kući posle prvog odlaska u Zdravstveni centar broj tri, tamo gde je smeštena covid ambulanta, već nakon par minuta  stajanja u redu za pregled.

Zašto? Zato što tamo ne izgleda kao da su organizovani: trijažni doktor, rad, prijem, ambulanto lečenje uzorkovanje, pa dalje ponovo u krug, terapija pa ponovo overa prepisanog.

Meni kao laiku, ali sa nekim iskustvom koje nosim iz vojske sa vešom bolničar, lako se nameće ideja da ovde ne štima ništa kao treba i da se troši puno energije, a učinka fali jer je organizacija neadekvatna.

Od samog nailaska, vama ništa nije jasno. Zatičete kroz vrata levo jedan šalter , ali samo jedan, koji prima i zdrave i bolesne i one koji su dali uzurke i one kojima se overavaju lekovi, doznake… I sve je svima preko glave.

Pošto se na ulazu već kao zmija vijuga red, vi ćete laički, ukoliko vam je prvi put, stati na kraj tog reda i čekati da predate knjižicu. Tek onda ste u probemu. To je ustvari red za laboratoriju u koju možete ući tek nakon što vas na šalteru upišu, onda tek tražite red da nađete kancelariju gde vas je šalterska sestra rasporedila na pregled kod lekara, pa kad završite tek onda ponovo napolje stajete u red za uzorkovanje na brzi antigen test. I tako tek, tek, tek…

Mislim da onaj ko je ovo smislio nije imao veće iskustvo od osmišljavanja žurke za najviše petoro ljudi u tri zasebne sobe.

Ovako, potrebno vam je minimum dva i po sata da se pregledate, zatim još dva sata da date uzorak i onda još nekih pola sata, overe, pa  ponovo kod doktora i pola sata ponovo ispred šaltera. Sve vreme su tu, na pedalj od vas, nikad bliži, kao najrođeniji, jedan za vratom drugi ispred nosa zaraženi pacijenti. Pa, ako ste imali sreće da vam je test negativan, lutrija je prava da se ovde niste zarazili.

Sa druge strane, ovde je kontakt sa ljudima, medicinskom osobljem, nemoguć. Nema protokola, nema obeleženih trakom putokaza, bar kao u pošti ili banci, nema nikakve distance. Nema kome da kažete…umirem ljudi, pomoć!

Ono što je najfrustrirajuće je sama organizacija unutra. Više lekara upućuje na uzorkovanje, oni rade duže nego laboratorija. Onda je gužva, svađa, malo je prostora, neretko su pretnje tako gadne, dolazi do povlačenja za rukav ili zakazivanje obračuna.

Molim vas organizatori kovid ambulante – pozovite nekoga iz ambulante preko puta, nekog vojnog doktora da organizuje red, učinite da se i vojna ambulanta stavi u službu naroda, napravite jasan protokol, prebacite da se laboratorija nalazi u sredini, između dve kancelarije, da pozitivni idu odmah kroz kancealriju levo kod doktora koji će primati pozitivne, a negativni desno kod doktora koji će dalje raditi sa asimtomatskim bolesnicima.

Učinite nešto da se bolesnik oseća uvaženo, dostojanstveno, da mu bude potpuno jasno gde je, i koliko je veliki i odgovoran čin biti medicinski radnik.

Ovakva organizacija nikome ne odgovara, ali medicinski radnici se menjaju na par dana, računaju da je najbolje izdražati i ćutati, jer nisu oni za to tu, pa tako iz dana u dan, dok konačno neko ne ostane na zemlji bez pomoći ili se narod ne pobije.

Javne ambulante i bolnice imaju najviše potencijala da budu najbolje ustanove zaštite u zemlji, ali, ajmo rukovodeći malo među narod, pomozite tim doktorima, instalirajte još dva tri računara, prebacite još dva tri administrativna radnika u kancelarije kod doktora, neka sve ide brže, bolje naprednije, jer, bolesnik koji se loše oseća, posle sat vremena provedenog u čekanju, odlazi poslednjom snagom kući, odustaje.

I tamo ćuti dan, dva dok hitna ne dođe po njega, a onda pravo – respirator. A posle respiratora…kuda?

Autor iz Leskovca ima 46 godina. Pozitivan je na korona virus, posle dve doze “Sputnjika”. Prošao je bez upale pluća.