Sredinom oktobra svi prevoznici u Leskovcu, sa kojima grad ima ugovore, podigli su cene karata u gradskom prevozu od 22 do 25 posto i to bez odobrenja Veća grada Leskovca.

Pa tako sada autobuska karta u jednom pravcu od Ohridskog naselja do centra grada, na primer, košta 60 dinara, a prethodno je iznosila 45 dinara.

Karta u jednom pravcu od Vinarca do centra Leskovca košatala je 70 dinara, sada 90, dok je mesečna koštala 2.180, sada – 2.856.

Na drugim pravcima jednokratn karta koštala je 50 sada 70 dinara, a mesečna 1800, dok sada treba izdvojiti 2.300 dinara.

„Karte su poskupele kod svih prevoznika, kod Frenki prevoza, kod Mitić prevoza i kod Jugotransa“, pišu nam nši čitaoci.

Prevoznici ne kriju da karte jesu poskupele i objašnjavaju da je to bila nužnost.

„Prema mojoj računici, litar evro dizela, gorivo koje mi koristimo, od marta ove godine do danas poskupelo je za 35 posto. Takođe, 2015. godine litar tog goriva je koštao 80 do 86 dinara, sada 186 dinara, a nama nije odobreno poskupljenje već pet godina“, objašnjava za JuGmediu Branislav Ilić, vasnik Frenkija, a i drugi prevoznici se pozivaju na drastičan skok cene goriva.

Čitaoci javljaju da su karte poskupele i u prigradskom prevozu, a svetli primer jeste auto prevoznik Kanis iz Leskovca koji godinama nije povećavao cene, pa tako karta od Leskovca do Beograda košta 1300 dinara, povratna 1900, a za studente 100 dinara manje, dok je 5. povratna karta potpuno besplatna.

Na pitanje da li su dobili dozvolu od grada Leskovca za poskupljenje, on kaže da je lokalna samouprava obaveštena dopisom s njihove strane.

„Znate, mi imao 96 zaposlenih. Od čega će oni primati plate, pa i njihova deca trebaju da jedu hleb“.

Ilić se žali na divlje prevoznike koji im preuzimaju putnike, ali i na smanjen broj putnika zbog korone virusa, zbog čega su mnoge linije ukinute ili smanjen broj polazaka.

Međutim, korisnici gradskog prevoza imaju takođe brojne primedbe.

„I moje dete treba da jede hleb, ali i nešto uz hleb. A nas troje, pošto nemamo automobil, koristimo gradski prevoz. A pored skupljeg prevoza, tu su i životne namirnice koje su otišle nebu pod oblake. Pa kako onda da se preživi sa minimalnom zaradom?“, pita se samohrana majka s dvoje dece.

Upućeniji korisnici autobuskog gradskog prevoza kažu da auto-prevoznici nisu vratili vozni red posle zatvaranja u prvom talasu epidemije.

„Nikada ne možeš da računaš na tačno vreme. Kasne ili dođu ranije. I šta ću, moram kod onih što rade na divlje iako znam da kradu državu i ne plaćaju porez, ali u takvim situacijima nemam drugi izlaz“, žali se stanovnik Vinarca koji u Leskovcu radi kod privatnika za minilac „i to neredovan“.

Žali se i na neljubaznost konduktera, ali na rokve za kupovinu mesečnih karata.

„U autobusu piše da je rok za kupovinu od 25 do 1. u narednom mesecu, što znači da se karta može kupiti i 1. Međutim, iako si redovni kupac mesečnih karata i ako iz nekog razloga nisu stigao da kupiš do kraja meseca, kondukter ti već 1. u mesecu naplati kartu, što nije fer“, žali se mlada čitateljka JuGmedie.

Pre nekoliko dana, na sastanku privrednika, gardonačelnik Leskovca Goran Cvetanović rekao je da ima razumevanje za autobuske prevoznike s obzirom da pet goina nisu povećavane cene i naredio suzbijanje divljih prevoznika, ali o eventualnoj dozvoli za povećanje nije bilo reči.

Nije nemoguće da se ovo poskpljenje cene karata uskoro i ozvaniči, s obzirom da je, na primer, grad Vranje već imao povećanje cena karata u gardskom i prigradskom prevozu tokom ove godine, ali i mnogi gradovi i opštine na jugoistoku Srbije.