Otac Justin Popović Ćelijski i Vranjski došao je na svet na sam dan Blagovesti, zbog čega je na krštenju dobio ime Blagoje. Rođenjem na spomen najveće i najradosnije blage vesti u istoriji roda ljudskoga, koja je utkana u njegovo ime, tajanstveno se predobražavao sav budući njegov život i rad.

Iguman manastira Svetog Prohora Pčinjskog koji je obeležio 950 godina svoga postojanja, Metodije Marković, ističe da sve što je otac Justin tokom čitavog života radio, bilo je bavljenje i izučavanje Jevanđelja Hristovog. Sve što je govorio i pisao, odnosilo se na Bogočoveka Hrista i Njegovo Sveto Jevanđelje. Jevanđeljskim istinama živeći i njih propovedajući kao jedino merilo života, i on sam postao je blagovest za ljude, živohodeće Jevanđelje.

„Otac Justin je od detinjstva bio “zapojen Jevanđeljem“ , upijajući reč Božiju najpre u crkveno – liturgijskoj atmosferi doma, a zatim, od četrnaeste godine, polaskom u devetorazrednu bogosloviju Svetog Save u Beogradu, revnosnim čitanjem i izučavanjem Svetog Pisma. Kako program tih prvih razreda još nije propisivao redovnu nastavu iz biblijskih nauka, kod Blagoja je po sredi bilo lično interesovanje za osnovne probleme života na koje upravo Evanđelje daje odgovor“, kaže iguman Marković ističući da o tome svedoče neposredni učenici oca Justina, podsećajući na njegovo često vraćanje na jevanđelsku temu- kako je najteže i za čoveka najglavnije pitanje postavio Hristu upravo jedan mladić:

„Učitelju Blagi, šta mi treba činiti da dobijem život večni?“ (Mk.10:17).

Važnost ovog pitanja u očima oca Justina dostigla je najveću moguću meru. Ono opredeljuje između večnog života i večne smrti. Otac Justin se ne odnosi prema ovim rečima iz Jevanđelja kao prema izveštaju o tome kako je Hristos razgovarao sa mladićem niti se bavi problemima redakcije i tradicije teksta, već u liku mladića vidi sebe. Taj osećaj živog Logosa koji se obraća onome  koji čita Sveto pismo, suštinski je opredelio život mladog Blagoja, koji kasnije piše : „Da nisam sreo lik Gospoda Isusua Hirsta, ja ne znam šta bi od mene bilo.“

Otac Justin često odlazio u manastir Svetog Prohora Pčinjskog

Često odlazeći u manastir Svetog Prohora Pčinjskog, mirotočivog čudotvorca i zaštitnika njegovog rodnog kraja, u njegovu mladu dušu trajno se utiskivao pečat molitvene bogoslužbene atmosfere, a vezanost za Svetog Prohora ostaće za njega posebno prisna i doživotna. U asketskom liku svetog pčinjskog pustinjaka bila je sadržana tajna budućih podvižničkih i molitvenih trudova budućeg monaha Justina, koji će kroz njih nalaziti jedini put ka poznanju istine,sveta i Boga.

„Svi njegovi zapisi čak i iz doba mladosti, svedoče njegovu duboku i nepokolebljivu veru, njegovo poznanje živoga Boga javljenoga u Hristu Gospodu, i sve što je činio i mislio, do poslednjega svog izdisaja na Blagovesti, sve je to jedna čudesna pesma čudesna poema, najlepša pesma ispevana na ovom svetosavskom jeziku, pesma o Hristu Bogočoveku. Bogočovek  je za njega bio i ostao sve i sva! Presveta Trojica bila je zenica njegovog bića. Trudio se, do poslednjeg izdisaja, da sveti, nezazornii neporočni život bude mera i osvećenje njegovog života.“, naglašava iguman Marković.

Blagovesnik ćelijski je isticao kako je svaki hrišćanin dužan da svojim životom „ispisuje i dalje Evanđelje Hristovo“ . Shodno tom stavu i apostolskoj preporuci, negov život  je uistinu bio jedno „živo savremeno hodajuće jevanđelje Hristovo“ . Uopšte treba reći i naglasiti da je Prepodobni Justin Novi Ćelijski i Vranjski bio i ostao retka, svetootačka pojava u našem dvadesetom veku, skrivena, ali neumitna savest Srpske Svetosvske crkve i čitavog jevanđelskog, apostolskog – svetootačkog Pravoslavlja  u svetu. To su mu priznavali  još za zemnog života, a posle blaženog prestavljenja njegov ugled i uticaj sve više raste, bar kod onih koji imaju oči da vide i uši da čuju, kako veli jevanđelje.

Blaženio tac Justin bio je mudar bogoslov, glasan i prodoran propovednik spasonosne istine Hristove, ispovednik rečju i delom, veliki savremeni otac pravoslavne crkve.Kao  hrišćanski filozof, dogmatolog i učitelj Crkeve, tumač Svetog pisma, svetitelj i prorok, proživljavajući tragediju ljudi ostaje u svetlosti Božijoj. Njegovo učenje zrači svetlošću bogootkrivene istine o ovaploćenom gospodu Hristu i kao duhovni svetionik svetli vasceloj pravoslavnoj crkvi.

Ostavio trag Božje duše

Mnogo je, prema rečima Branke Marković, profesora srpskog jezika i književnosti, značajnih, znamenitih Vranjanaca ostavilo dubok trag u istoriji i životu Vranja, mesta kroz kroz koje su se ukrštali putevi, prolazili karavani, gde se vojevalo.

”Ipak, zar trag Božje duše i misli nije i onaj najdublji i najdivniji, zapisan u srcu jednog južnog naroda, ponosnog na svog duhovnog oca! A on, naš uzvišeni Justin Popović Ćelijski, proganjan, potcenjivan, ali nadasve – voljen i veličan s pravom, uvek je bio skroman, sledio srce i volju Božju. Priklonio se pravoslavlju celim bićem, a Vranje je to osećalo. Njegove besede o ljubavi, pravdi poštenju, časti i Čoveku, o veri u Božju reč, ne mogu se zaboraviti. Dogmatika njegovih propovedi je snažna i neizbrisiva biljka čija je moć u iskrenosti i zelenilu duše.”, ističe profesorka Marković.

Njegovih 12 tomova Žitija svetih, za svaki mesec u godini – po jedna knjiga, sagovesnik ćelijski je isticao kako je svaki hrišćanin dužan da svojim životom “ispisuje i dalje Evanđelje Hristovo”. Shodno tom stavu i apostolskoj preporuci, njegov život je uistinu bio jedno “živo savremeno Evanđelje hristovo”. Uopšte treba reći i naglasiti da je Prepodobni Justin Novi Ćelijski bio i ostao retka, svetootačka pojava u našem dvadeset i prvom veku, a značaj njegovog književnog i duhovničkog rada je beskrajan!

Sve činio u dosluhu sa Bogom

Ideal i tragalaštvo Sv.Justina Popovića, po rečima Sunčice Denić, profesora Učiteljskog fakulteta u Vranju, definisani su u mnogim napisanim knjigama, snažnim besedama, prošaptanim molitvama. I podvigom.Sve što je činio od najranije mladosti zahtevalo je duboko i požrtvovano davanje. Moglo bi se reći da je sve činio u dosluhu sa Bogom.

“Svoje prve plamičke vere otac Justin je poneo iz roditeljskog doma i rodnog Vranja.”, ističe profesorka Denić.

Istinski zadojen pozivom Boga, on nije umanjio interesovanje za književnost. Još u najranijoj mladosti čitao je značajna dela svetske književnosti (Dostojevskog, Šekspira, Vitmena), pristupajući njima sa pozicije bogoljuba i prepoznajući ”odsjaj Božjeg lika”.

“Iako je svoje znanje i interesovanje fokusirao prema jevanđelskim vrlinama i oblicima, bilo bi uskraćeno raskošno justinovsko biće da je ostalo jednolinijsko, da nije onako raskošno, a beskompromisno govorio i o bogočoveku i o bosioku i srni. Svoje literarno i lirsko bojenje svega oko sebe potkrepljivo je, kako čitanjem i saznavanjem, tako i tihovanjem i molitvom.”, naglašava Denićeva.

Metaforom, i simbolima otac Justin bojio je sve oblike svoga stvaralaštva: dogmatiku, filosofiju, biblijsks egzegeze, estetiku, liturgiku…davao je semantičnost i smislenost svojim rečima tekstovima, prigodnim besedama i molitvama, svejedno da li je u pitanju apologetska koncepcija dela , tumačenje Jevanđelja ili pismo duhovnom čedu. Kao duhovnik i kao podvižnik osvetljavao je prostor oko sebe, nesebično prenoseći taj “sveti oganj” svima koji su tragli za Svetom tajnom, tragali za Hristom.

Sveti Justin Popović, kultorološki i literarno, kao i filozofski i molitveno –razvija svoju teologiju bogočovečanskim sredstvima, opštu i jedinstvenu blisku mnogima. To je njegova koncepcija literature, teološki utemeljena i lirski intonirana. To je njegova apologija, njegova odbrana puta.

Otac Justin Popović je znao više svetskih jezika. Jedan je od utemeljivača Srpskog filosofskog društva. Bio je urednik i autor u mnogim listovima i časopisima, napisao je veliki broj knjiga. Celokupni opus oca Justina Popovića obuhvata oko 40 tomova, od kojih je do sada objavljeno na srpskom oko 30, a značajan broj i na grčkom, francuskom, engleskom i ruskom jeziku. Imao je brojnu duhovnu decu, među kojima i najznačajnije srpske episkope. Arhimandrit Justin Popović, poznat  i kao Avva Justin, upokojio se na Blagovesti, 7. aprila 1979. godine, u manastiru Ćelije.

Kanonizovan je u red svetitelja SPC kao Prepodobni Justin Ćelijski ( u Vanjskoj Eparhiji se dodaje i Vranjski) 2. maja 2010. godine. Deo moštiju od juna 2019. godine nalaze se u Svepravosalvnom centru “Prepodobni Justin Ćelijski i Vranjski” u Vranju, gde je sagrađen hram posvećen njemu i rekonstruisana njegova rodna kuća. Književna zajednica “Bora Stanković” u Vranju, zajedno sa Eparhijom vranjskom i poklonicima njegovog lika i dela, već 30 godina organizuje kulturnu manifestaciju Justinove Blagovesti.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva