Zimska škola za poljoprivrednike koju u naredna tri dana u svojim prostorijama organizuje vranjska Poljoprivredno savetodavna i stručna služba i ove godine je, po ustaljenoj tradiciji, okupila veliki broj poljoprivrednih proizvođača.

Svi oni će prema rečima Nade Lazović Đoković iz Vranja, savetodavca za ratarstvo, imati priliku da čuju sve što ih interesuje iz oblasti ratrastva, povrtarstva, voćarstva, stočarstva i agrarne politike.

“Ovih dana je izašla i uredba Ministarstva poljoprivrede o subvencijama za mehanizaciju tako da ćemo se potruditi da sve naše poljoprivredne proizvođače informišemo o svim novinama na ovom polju, a pre svega  kako da se prijave na konkurs i ostvare predviđene pogodnosti.”, kaže Lazović Đoković.

Ona ističe da će se predavači tokom predavanja iz oblasti ratarstva pre svega osvrnuti na stanje zasejanih kultura, njihovu ishranu i zaštitu, ali i izbora sorti za narednu godinu kako bi u izmenjenim klimatskim uslovima ostvarili što bolje prinose.

“Razgovaraćemo sa poljoprivrednicima i o biljnoj organskoj proizvodnji pogotovo sada kada resorno ministarstvo izdvaja velike podsticaje za proizvođače organske hrane u iznosu od 27.000 dinara po hektaru, ali i za one koji moraju da uđu u period konverzije.”, ističe Lazović Đoković.

Poljoprivrednim proizvođačima će, po njenim rečima, biti ukazano i koja hemijska sredstva će biti povučena iz prodaje do kraja ove godine, a biće reči i o ceni koštanja repromaterijala za setvu, ali i kako da prebrode krizu sa azotnim đubrivima. Ove godine mnogi poljoprivrednici su štedeli na mineralnom đubrivu zbog njegove visoke cene. Zbog toga moraju da urade N- min analizu na osnovu koje će utvrditi koliko ima azota u njihovom zemljištu i koju količinu treba da dodaju kako bi u žetvi ostvarili dobre prinose.

“Klimatske promene čine svoje i više ne možemo da se držimo starog sortimenta i pričamo o rokovima ukoliko nam to vremenski uslovi ne dozvoljavaju. Zbog toga moramo novim klimatskim uslovima da prilagođavamo i setvu, ali i obradu zemljišta. Moramo i da čuvamo zemljište ako se ima u vidu da je za pravljenje jednog centimetra humusa potrebno  sto godina.”, kaže Lazović Đoković.

Ona ističe da će i na ovoj Zimskoj školi biti stavljen akcenat i na voćarstvo baš zato što Pčinjski okrug prednjači po sitnom voćarstvu. Ove godine je dobra cena maline podstakla malinare da obnove svoje zapuštene malinjake, ali i da zasade nove. Poslednjeg dana održavanja Zimske škole rezervisan je za stočare i njima će biti prezentovane novine iz ove oblasti i koje sve podsticajne mere mogu da očekuju u nastupajućoj godini.