Prezentacija skraćene verzije Lokalnog plana upravljanja otpadom za period od 2021. do 2030.u Leskovcu, u organizaciji Odeljenja za zaštitu životne sredine, trajala je danas sat vremena u sali Skupštine grada Leskovca i bila je malo kome razumljiva, iako su se prezenterke Tatjana Veličković I Ivona Momic trudile, a predstvanici udruženja građana izneli niz primedbi.

“Lokalni plan upravljanja otpadom na teritoriji grada Leskovca za period 2021. do 2030. godine planira vrlo ambiciozno da krene u reševanje problema upravljanja otpadom, prvenstveno posebnim tokovima otpada i reševanje problema divljih deponija, nesanitarnih deponija,koje je Leskovac ranije koristio pre nego što smo krenuli da koristimo lokaciju Željkovac za deponovanje komunalnog otpada. Na osnovu direktiva novih koje je EU donela što se tiče ciljeva za povećanje količine otpada koji će se reciklirati, ovaj plan ambiciozono stavio da će do 2030. negde oko 30 posto otpada koji se sakupi biti recikliran, odnosno da ćemo zajedno sa PWW unaprediti centar za selekciju, odnosno reciklažu, gde će iz komunalnog otpada da se poveća količina reciklabirnog otpada koji će se balirati i skladištiti. Još jedna bitna stvar, a to je da idemo šire, odnosno na uključivanje građana u donošenju programa, odnosno plana i u samu realizaciju plana”, rekla je između ostalog Veličkovićeva na raspravi na kojoj su izneti ciljevi ovakve studije, rađene po modelu EU.

Prvi se javio Petar Đurović, predstavnik Tima42, koji, kako se shvatio, bio član grupe za izradu plana.

“Interesuje me Izveštaj o strateškoj proceni, mi smo pratili i nismo primetili da su ispraćeni delovi gde se uključuje šira javnost u sve faze izrade strateškog plana, nama deluje da ovde nije ispoštovana zakonska obaveza. Izveštaj o strateškoj proceni, protiv uticaja za životnu sredinu plan upravljanja otpadom, nije obezbeđeno učešće šire javnosti u svim fazama postupka izrade. Video sam izveštaj kao član radne grupe i to tek sad”, kazao je.

Osvrnuo se i na prethodni desetogodišnji plan i zamerio to što nije formirana radna grupa koja bi implementirala sve delove plana i dao sugestiju da se ovog puta formira radno telo i da se da rok Skupštini da usvoji tu odluku.

Šef odseka za zaštitu životne sredine Gradske uprave grada Leskovca Lidija Bosiljčić odgovorila je da je Izveštaj o strateškoj proceni uticaja je u suštini sastavni deo lokalnog plana upravljanja otpadom.

“To zajednički dolazi na javni uvid, javnu raspravu. Kroz izradu lokalnog plana upravljanja otpadom stoji da je rešenje da je potrebna izrada strateške procene. U trenutku kad se i sam plan stvara, Odeljenje za zaštitu životne sredine šalje dopise organima koji su zainteresovani da daju mišljenje da li je na ovaj plan potreban izveštaj o strateškoj proceni ili nije. Mi smo dobili odgovore da je potreban i Odeljenje je izrađivaču strateške procene dalo zahtev da izradi stratešku procenu uticaja ovaj plan. Ovo je nešto što je urađeno, ali nije konačna verzija”, rekla je I uputila na sajt grada gde se nalaze ta dokumenta.

Podsetila je da građani mogu svoje sugestije da daju do 14. Februra, ut tvrdnju da je javnost uključena tako što je Plan okačen na sajt grada.

Bratislva Stamenković iz Udruženje „I ja se pitam“, najpre je ocenio da dnašnja javna rasprava korak u demokratizaciji društva jer na taj način može da se čuje glas građana, ali je dodao da je Statut grada Leskovca definisano je da javna rasprava treba da traje najmanje 20 dana, a ne jedan dan.

“Jedan od problema koji taj je da često ostajemo uskraćeni za pleriminarnu informaciju kako bismo učestvovali u javnoj raspravi. Da bi dobro proučili informaciju treba nam više vremena”, kazao je.

Njegov stav bio je da su izostali eleborati o očuvanju životne sredine.

“Mi smo svedoci situacije da se dešava veliki broj građevinskih radova, pogotovu privatnih kompanija, firmi, da se rade projekti gde se odluke donose preko noći i u 90 posto slučajeva izostaju kvalitetni elaborati o očuvanju životne okoline i ti elaborati su ključ, a pogotovu za građevinske radove, koji su u mnogim slučajevima nekad na štetu životne okoline”, istakao je i predložio formiranje posebne komisije, možda dvostruka provera tih elaborata u očuvanju životne okoline.

Međutim, Lidija Bosiljčić je podsetila da javni uvid traje još uvek, da je počeo je 25. januara i završiće se 14. februara.

“Na tom javnom uvidu, a na sajtu grada postoje sva tri dokumenta, svako od građana može da pogleda dokument i da podnese prijave. Javna rasprava je u stvari nešto gde se sve te prijave stavljaju, kao ovde. Ne vidim zašto nije po Statutu, kad po Statutu postoji Javni uvid kao takav koji traje minimalno 20 dana sa Javnom raspravom i prezentacijom”., kazala je

Bratislav Stamenković je odgovorio da gradski sajt ne čitaju građani, da građani nisu obavešteni ni o današnjoj raspravi ni da uopšte postoji mogućnost uvida.

Zašto se ne rade neke kampanje, da se građani informišu i da učestvuju. Kroz medije, društvene mreže… Informacija treba da bude dostupna, a ne samo da informaciju dobije 5 organizacija i da se objavi na sajt grada. A sajt grada pitanje je ko, kad i koliko posećuje. Mi ovde znamo, a 125 hiljada građana ne zna”, bio je decidiran.

Tatjana Veličković je na to kazala da Odeljenje za zaštitu životne sredine radi kao tehnička pomoć pri radnoj grupi koju je formiralno Gradsko veće. Od izrade izveštaja, pripreme materijala, prezentacije…

“Institucija se ne bavi društvenim mrežama, naš deo je bio da se sve informacije vezane za izradu plana stave na zvanični sajt grada. Građanina ako nešto interesuje prvo treba da pogleda sajt grada, to je prvo. Drugo, najbitnije je učešće građana, a videli smo i učešće nevladinih organizacija, udruženja. Možda smo mogli da proširimo i da Bato, tvoja organizacija bude deo radne grupe, međutim mi smo očekivali da će i nevladine organizacije, ne znam koji je način njihove komunikacije sa građanima i članovima, da će oni obavestiti građane”, rekla je.

Bosiljić je, odgovrajući Stamenkoviću da se rade elaborate o zaštiti životne sredine prilikom izdavanja građevisnke dozvolje.

“Na osnovnu celeokupne dokumentacije, obrađivači odlučuju da li je potrebna izrada strudije o proceni uticaja na životnu sredinu. Ta studija u suštini sadrži sve mere koje investitor treba da ispoštuje kako ne bi došlo do uticaja na životnu sredinu i tek nakon te studije moguće je da se građevinska dozvola izda. To je duga procedura”, objasnila je Bosiljčić.

Olivera Jović, predsednica Udruženja preduzetnika ocenila je ono što je većina prositnih komentarisalo, a to je da  prezentacija izneta nejasno, da nije približena ljudima i nije pojednostavljena, da je ispričano brzo, nerazumljivo i neadekvatno.

“Ono što je jedna od najbitnijih stvari u planu jeste cirkularna ekonomija, jeste zelena infrastruktura, gde spada i komunalni otpad. “U vašoj prezentaciji nema kako ćemo da smanjimo toplotni otisak grada, kako ćemo da smanjimo komunalni otpad, zašto nema fabrike za reciklažu. Vi ste to ispričali kako da ćemo da uzmemo otpad, odvezemo negde i bacimo, tako. A svi možemo da vidimo da se đubre ne nosi, mi smo štroka neviđana od grada, kad prođem ulicom, mene je sramota. Zanima me kako će sve ovo grad uskladiti i šta donosi ovaj dokument?”, pitala je Jovićeva.

Tatjana Veličković se nije složila s njom u vezi preciznosti, navodeći da je, za razliku od ranije, predviđeno da se na dve godine vrši revizija ovog desetogodišnjeg plana.

“Nije problem napisati plan, nego je problem realizacija plana. To su nama i Šveđani pomenuli. Plan je dobro urađen, metodologija je dobro urađena, jer znam da sam je skidala i prevodila sa sajta Evropske unije. Postoji metodologija izrada planaova strateških. Na osnovu tog znanja smo krenuli i odradili plan. Šveđani nisu imali primedbu na sami plan, sadržinu, ali su imali na samu realizaciju. Pogledajte ponovo akcioni plan, mi smo dosta tu sitnica ispravili. Da ne bismo došli do toga da nam je posle 10 godina, realizovan 15 ili 20 posto plan”, rekla je.

Jana Pavlović, predstavnica SKGO složila se s primedbama na radnu grpu i u vezi , odgovarajući na primedbe i u vezi cirkularnu ekonomiju.

“Kapaciteti na lokalnom nivou su mali da bi mogli sve ovo da urade, zbog toga je osnovana radna grupa kako bi uključila i sve ostale zainteresovane  strane. Bilo je predloga da se dodatno uključe građani, ne samo kroz ovo ispitivanje, već da se organizuje neke pretkonsultacije i da se samo njima predstavi ovaj plan. Skraćena verzija plana treba da odgovori na sve ove vaše nedoumice. Što se tiče cirkularne ekonomije, dakle ceo cilj 9 se bavi cirkularnom ekonomijom. Ono što moramo da shvatimo zašto nismo išli detaljnije to je da je cirkularna ekonomija jedan opšti pojam, nema samo veze sa upravljanjem otpadom. Mi nemamo dovoljno informacije ne samo u Leskovcu nego i šire, koliki je tad otpad, koji je otpad, šta recikliramo, zašto reciliramo, da li su građani spremni da plate pravu cenu. Cilj 9 se bavi analizom i uključivanjem građana”, zaključila je Pavlovićeva.

Lokalni plan upravljanja otpadom za period od 2021. do 2030. Godine u Leskovcu druga je faza projekta „Podrška lokalnim samoupravama na putu ka EU“.