Povodom Međunarodnog dana maternjeg jezika u Narodnoj biblioteci „Desanka Maksimović“ u Vlasotincu održano je književno veče pod nazivom Veče zavičajne nostalgije. Predstavljena је knjiga „Čaršija“ Radeta Jovića o kojoj su govorili izdavač Srđan Siđa Živković i priređivač Dragoslav Gile Branković.

U ime domaćina promociju je otvorio direktor Srba Takić, koji je podsetio da je Rade Jović u Vlasotincu objavio tri knjige.
„Rečenica Radeta Jovića „Naša čaršija na malečku stolicu sedi, ali u golemo nebo gleda“ se toliko srodila sa narodom kao da je oduvek bila u narodu. Na ovom primeru vidimo da su upravo književnici ti koji najbolje čuvaju dijalekat i u tome je njihov poseban značaj za srpski jezik“, naglasio je Srđan Siđa Živković.

Posle 17 godina od smrti Radeta Jovića štampana je „Čaršija“, uz pomoć Grada Leskovca, koja je prva od tri planirane knjige izabranih dela ovog leskovačkog autora.

„Rade je otišao na bolje mesto 2004. godine, ali ostale su knjige pesama, romani, drame… Imao sam sreću da ga upoznam još 1986. po mom povratku iz Beograda, da radim sa njim i da se okumim“, započeo je svoju priču glumac Gile Branković.

Gile se prisetio mnogih kulturnih dešavanja koje je uradio sa Radetom Jovićem, pogotovo predstava „Leskovčanin u Parizu“ i „Ne se znaje, Zare igra“.

Objasnio je kako je nastala čuvena izreka o fudbaleru Zaretu nakon utakmice Vlasine i Dubočice 25. maja 1952. Branković je pomenuo i nekoliko anegdota dok je glumio sa Bogoljubom Mitićem Đošom.

Najavio je realizaciju projekta „Pozorište u avliji“ i za kraj pročitao Radetovu pesmu „Persa Šićerdžika“.