Nakon što su proteklog vikenda u Vranju žitelji Severne Republike Makedonije, zajedno sa domaćim švercerima, gotovo pokupovali sve zalihe zejtina i šećera koje su postojale u prodavnicma, u ovom gradu zavladala je opšta jagma za ovim životnim namernicama, a juče je zabeležena i jedna tuča među kupcima.

Tada su se mnoge domaćice setile da posle dužeg vremena provere kako stoje sa postojećim zalihama. A kada su videle da su su pri kraju, već  narednog dana počele su temeljito da pretražuju rafove svih postojećih marketa kako bi pronašle koji litar zejtina ili kilogram šećera.

Međutim, kada su videle da ovih namernica nema ni za lek uhvatila ih je panika, a pogotovo kada su se setile da će za Vaskrs i Đurđevdan imati goste.

Otuda su već od ponedeljka ponovo krenule da obilaze markete nadajući se da će u nekima naći ove nemernice jer su od nekih prijatelja čule da će izvesne količine biti isporučene i Vranju. U protekla dva dana, međutim, retko kojoj se posrećilo da dođe do njih jer su se u marketima delile male količine zbog čega je u jednom najprometnijem marketu u centru grada juče došlo i do tuče između kupaca.

Videći da je stvar postala ozbiljna mnoge žene su danas već od ranog jutra obigravale oko marketa u nadi da će se zejtin i šećer pojaviti na rafovima. Situaciju ispred jednog marketa budno su pratile i dve žene koje su se od dosadne aprilske kiše štitile jedino kišobranima. Ovaj iznenadni susret iskoristile su da se međusobno preslišaju koliko one to u stvari imaju zejtina i šećera u ostavama.

„Ma ja, mori Lepo, imam nešta, ali si vikam, arno je da uznem još, ne se zanje kakva još muka može da ne zadesi.“, obrađa se mlađa gospođa, starijoj ženi.

„A ja za prekor, nemam nijednu flašu zejtin doma. Nesam imala ni sas što da kupim. Penzija mala, a deca ne rabotiv.“, odgovori joj Lepa zatežući promrzlim rukama krajeve marame oko glave. Čim to završi ona nastavi sa pričom: „Kukuuu! Što će rabotim ako s’g ne uznem nijedno kilo zejtin. Ćerka će mi dođe na Veliki petak, a ja nemam ni kilo ribe da ispržim. A što će  pa tek da rabotim za Đurđevd’n i sa što će tolke ribetine da ispržim.“, kaže Lepa.

„Ma eve Lepo počeše da davav, aj da stanujemo u red.“, pozva je mlađa gospođa i hitro zauze poziciju u već formiranom redu.

„Lele, pa oni davav samo po jednu falšu zejtin i kilo šećer.“, reče razočarano Lepa ljudima koji su se tiskali oko nje.

„Gospođo spustitete se malo niže u susednom marketu daju da uzmete po cele pakete.“, posavetova je jedan od prodavačica.

Lepa hitro spusti u torbu kupljeni šećer i zejtin i uputi se prema susednom marketu da kupi još od ovih nemernica. Međutim, tamo su je opet sačekali prazni rafovi.

„Sve pokupovali domaći šverceri. Povezali se sa makedonskim i opet će da zarade na narodnoj muci.“, prokomentarisa jedan novopridošlica.

I ovo saznanje ostavi Lepu bez teksta, a pred očima joj iskrsnuše slike praznih rafova prodavnica u vreme inflacije 1993.godine. „Bilo ne ponovilo se“, reče Lepa i preksti se, a potom krenu prema drugom marketu u nadi da će imati više sreće.