Kod starih osoba je često prisutno zanemarivanje i zapuštanje njihovih potreba, što dovodi do rizika od narušavanja njihovog fizičkog i mentalnog zdravlja. Posledice izloženosti nasilju mogu biti dalekosežne i brojne, od pogoršanja fizičkog i mentalnog zdravlja, pa do gubitka materijalne sigurnosti tako bitne u starosti, kaže za Jugmediu diplomirani specijalni pedagog, rukovodilac Službe za zaštitu dece, mladih, odraslih i starijih osoba u Centru za socijalni rad u Pirotu Nela Colić.
Colićeva ističe da se najčešće forme nasilja nad starim osobama dešavaju u okviru odnosa nege i staranja od fizičkog preko psihičkog nasilja, ekonomskog pa i drugih oblika nasilja.
Prema podacima ove ustanove u Centru za socijalni rad Pirot u toku 2021. godine bilo je 166 prijava za nasilje, od toga 26 je nasilje nad starijim osobama (15 muškaraca i 11 žena). U 14 slučajeva je psihološko nasilje, a u 12 slučajeva fizičko nasilje.
„U toku ove godine do sredine maja bile su 82 prijave za nasilje, od toga 10 prijava je za nasilje nad starim osobama, 5 muškaraca i 5 žena”, kaže Colićeva.
Nasilje se, dodaje ona, najčešće dešava u krugu porodice, bilo da je to porodica gde živi više generacija ili da stariji žive sami.
„Često su nasilnici bračni partner, deca, unuci… Nasilje u porodici zna da bude uslovljeno bolešću nasilnika, zbog zloupotrebe alkohola ili psihoaktivnih supstanci, okupiranost porodičnim problemima , lošom ekonomskom situacijom….Nekada se nasilje čini iz nemoći ili neznanja. Posebno u slučajevima kada srodnici koji žive sa starom osobom imaju ulogu neformalnog negovatelja te osobe“, naglašava Colićeva.
Srodnici često nisu upoznati sa manifestnim ponašanjima te osobe, prirodom bolesti pa grubo reaguju kako bi je sprečili u nekim ponašanjima, privoleli ih na neke postupke poput oblačenja, ishrane, kupanja, uzimanja terapije.
„U takvim slučajevima kada se srodnik nosi sa zdravstvenim problemom svog člana porodice a ne poznaje bolest i načine kako da reaguje i postupa u određenim situacijama, može doći do nasilja koje je posledica sindroma izgaranja tog negovatelja“, priča naša sagovornica.
Naglašava da je zanemarivanje i nasilje nad starima „najbolje čuvana porodična tajna jer se nešto događa između četiri zida, u krugu porodice i najbližih“.
„Dešava se od onih od kojih stari zavise i zato oni trpe i ćute. Često ovo nasilje ne prijavljuju stari kao žrtve ,već su to anonimne prijave srodnika, komšija, ljudi iz sela. Zanemarivanje i zlostavljanje starih je kod nas još uvek čuvana tajna u okviru porodice. Кada razgovaramo sa starima uvek će reći da imaju razumevanja za decu zbog toga što ih ne obilaze često,ne donose im lekove i potrebne stvari za svakodnevni život, ostavljaju ih bez prihoda. Teško će neko od njih da prizna da je zanemaren od svoje dece, a posebno neće da kaže da je zlostavljan“, objašnjava.
Кada im se predoče zakonske mogućnosti i mogućnost zbrinjavanja u ustanovu socijalne zaštite, znaju vrlo često da odbiju takvu mogućnost, a pozivaju se na to da će se sa decom dogovoriti i da moraju najpre sa njima da se konsulutuju.
„Prosto ih je sramota da to kažu a vidi im se nemoć i bol u očima. Sramota ih je da kažu da im neko ko je jako bilazak to čini, strah ih je šta će reći okruženje, da će naići na osudu drugih,nerazumevanje okoline. Кod starih može biti prisutno i finasijsko nasilje koje podrazumeva uzimanje para-penzije, zloupotreba kartica, uslovljavanje i pritiscikod zaključivanja ugovora o doživotnom izdržavanju, ugovora o poklonu. Stari o ovome ćute, boje se da kažu, sramota ih je jer je to neko ko je njima najbliži, veoma važan a doveo ih je u takvu situaciju a oni očekuju da im bezrezervno pomaže u svemu pogotovu sada kada su ostareli“, kaže Nela Colić.
Ne žele da se brinu o starijim osobama
Colićeva ističe i da se često dešava da neko od njih zbog narušenog zdravstvenog stanja bude u bolnici, a da deca i srodnici ne žele da se uključe u njihovo lečenje.
Po završetku lečenja odbijaju da dođu po njih i izvedu ih iz bolnice i nastave staranje o njima.
„U rešavanju ovih problema se često uključuje Centar za socijalni rad tako što decu tih starih ljudi pozivamo i upućujemo na zakonske obaveze koje imaju prema svom roditelju, baki , deki ili nemoćnom članu porodice.Кada ne uspemo takva lica zbrinjavamo u porodice koje žele da brinu o starim i nemoćnim osobama ili u ustanovu socijalne zaštite“, zaključuje Colićeva.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva. Projekat je sufinansiran sredstvima grada Pirota.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!