Prošlo je pet godina kako nas je napustio glumac Bogoljub Mitić Đoša, koji je u rodnom Vlasotincu poznat kao Boge Miza. Već na dan sahrane rodbini i prijateljima je zapalo za oči da niko od „beogradske elite“ nije došao da se oprosti od omiljenog Đoše. Pre dve godine Bogoljub Mitić je dobio svoju ulicu u Leskovcu. Danas samo retki pamte da je Boge Miza bio novinar lista Vlasina. U znak sećanja u celosti objavljujemo njegov tekst od 7. februara 1997. „On i njegov BMW“, koji je bio deo rubrike Nenamerna zapažanja.

Zanimljivo da na kraju članka Boge pominje kompozitora Duška Karuovića, koji preminuo 20-ak dana pre publikovanja teksta. Mitić je umro 20 godina kasnije, a nije doživeo ni 50 godina isto kao Karuović.

On i njegov BMW

Bora Đorđević: „…on je prostak, on je glup, al’ auto vozi skup… “

Kad čovek bolje pogleda parkinge ispred naših „elitnih“ kafića, može da stvori utisak da ništa ne zaostajemo za gradovima zapadne Evrope, po markama kvalitetnih automobila. Tu mogu da se vide mercedesi, tojote, BMW-jei, itd. itd. Automobili, čija je cena otprilike onolika koliko košta jedna dvospratna kuća, doduše bez bazena. Ko su vozači ovih drumskih letelica, pitate se?

Uglavnom su face perifernog, folklornog tipa, ne bih hteo da vređam, ali meni nisu poznate, iako živim ovde više od dvadeset godina. Oni imaju svoje nadimke, svoje devojke, svoje kerove i vrlo su fino „premenjeti“ što bi se reklo. Govor im je sličan našem, samo je više, kako bi lektori rekli, pod uticajem zapada, šopsko-hrvatski sa primesama zidaro-fasaderske logike. Oni su tatini sinovi ili direktno tate.

Veliki privatnici još iz stare Jugoslavije. Biografija ovih privatnika ispunjena je sa po kojom godinom zatvora, ali bože moj i zatvor je za ljude. Najbolje se druže sa privatnicima iz ove Jugoslavije, koji doduše nisu bili po zatvorima. Sad se, uopšte, teško ide u zatvor. I još jedna sorta iz istog društva su momci čije tate nisu privatnici, ali su direktori raznih društvenih firmi.

Oni prvi junački su pobegli od rata koji je pretio da im proguta krvavo stečen imetak i sklonili se ovde, jer, pobogu, šta će oni tamo kad su dugo bili tamo. Ali, zato su ovi ovde išli tamo, jer su dugo bili ovamo. Pa, tako je i pošteno. U svojim luksuznim limuzinama vozili su naše sugrađanke i pričali na sva usta kako se tamo lepo živelo i „kak smo mi ovde tak zaostali da je to za videt strašno. K vragu kak smo zadocnili!“

Izgleda da baš svi nismo zadocnili. Inflaciju i sve ovo što nam se izdešavalo iskoristili su i ovdašnji biznismeni. Odjednom su marginalni tipovi, koji jedva imaju dva razreda škole ili eventualno i veliki odmor, postali face broj jedan. Zidarski konobari su odjednom postali nosioci monetarnog sistema grada. Ne bih da se neko prepozna, uglavnom oni nisu krivi za sve šta ih je snašlo. Odjednom njihova neuhranjena tela su počela da se nadimaju od jela i pića, jedva se kreću, ali srećom došli su do udobnih automobila, pa su olakšali sebi život. Njihovi nadimci govore sami za sebe. Njihova životna deviza je DM.

Što je najinteresantnije, vrlo ozbiljno diskutuju o unutranjoj i spoljnoj politici, najčešće sa onima, kojima su dali pare pod rentu, a ovi, šta će, mora da im veruju. Pa ako oni ne znaju, ko će znati.

Ipak je najteža situacija kod biznismena u društvenim firmama. Oni imaju sve na raspolaganju i kola i stanove i plate i premije i tople i ladne obroke, a ako radnici ne primaju plate, e to je problem čitavog društva.

Neki namerno, a neki iz gluposti dovedu firme do propasti, a zatim za neke bagatelne pare celu firmu daju nekom privatniku koga sam pomenuo u prethodnom tekstu. Sve ovo bogatstvo koje su stvorili, mi vidimo jer oni i ne kriju, a što bi krili, pa sve je to pošteno stečeno.

Na Zapadu stvaraju tri generacije. Ne zato što ne može drugačije, nego zato što su oni po definiciji stvari „glupši“ od nas. Nama, odnosno našim biznismenima epohalno otkriće je kada vide vodu da teče iz duvara. Vrlo brzo zatim dođu do mercedesa. Abrakadabra milioneri.

U svim normalnim zemljama ovi i ovakvi su ljudi iz podzemlja, a ne krem i elita. Zna se ko je elita i ponos čaršije: Kocić Aleksandar, braća Nagorni, Siniša i Ljiljana Pavić, Predrag Smiljković, skoro preminuli Duško Karuović za koga ovi biznismeni i ne znaju da je iz Vlasotinca. Takvi ljudi treba da budu uzor mladima, a ne obrijane glave, teme ćelavo raznih hekler osoba i pitbul izgleda. Pomozi nam bože!

P.S. Neko će pomisliti da mi je krivo što ja nemam mercedes. Krivo mi je.